Uz poštovanje svih pratilaca bez obzira na kojoj su poziciji na akademskoj skali a koji namjerno ili ne, budu čitali ovaj tekst, evo i zvaničnog objašnjenja šta znači kohabitacija, ta naša „bolest“ koju smo zabilježili u anamnezi prije, već, evo 6. godina!

Riječ kohabitacija potiče od latinske riječi cohabitatio, što znači „živeti zajedno“ ili „stanovati zajedno“.

U svakodnevnom životu, ovaj pojam se odnosi na dogovor dvije osobe koje nisu u krvnom srodstvu da žive zajedno, često kao dio emocionalne ili seksualne veze.

U širem smislu, može označavati i bilo koji broj ljudi koji koegzistiraju u istoj stambenoj jedinici.

U društvenom kontekstu, kohabitacija je nešto drugo ili blago rečeno, približnije priči o toj našoj „bolesti“ a našoj, mojoj temi je najbliže pojašnjenje o političkom kontekstu.

U politici, kohabitacija označava situaciju kao što je slučaj kod nas u gradu Bijeljina kada je gradonačelnik iz jedne a odbornici, bar većina u Skupštini grada iz druge političke opcije ali moraju da obavljaju izvršne funkcije zajedno!

Ovo je jedna vrsta ustavno-političkog procesa koja je u Bijeljini već odavno poprimila ali u ovoj, 2026. godini izrasta u veoma veliki i ozbiljan problem koji sve više utiče na živote svih sugrađana pa i mnogo šire i dublje!

Koliko su i kako do sada radili zajedno, neki politički analitičari pa i neko ko se ne bavi baš, striktno politikom, bi do sada mogao napisati više knjiga ali po meni, bitnije je analizirati ko je i u kojoj mjeri više urušio razvoj Bijeljine?

Ono što vam, lično mogu garantovati (a to ste se i sami uvjerili ako ste čitali moje kolumne, gledali moje TV priloge ili ono što sam od avgusta 2025. godine objavio na našem portalu „uretrovizoru.com“), možete zaključiti da je gradonačelnik sa svojim timom, neprikosnoveni šampion.

Sve naprijed, nabrojano o objavljenim materijalima i prilozima na temu rada ili nerada, znanja ili neznanja ovih mlađanih stručnjaka iz Gradske uprave je sve još uvijek dostupno za čitanje i gledanje, kako na našem portalu „uretrovizoru.com“, tako i na „You-tube“ ili na portalu „Bijeljina Danas“. Dakle, možete se uvjeriti koliko sam bio u pravu ali i dobranamjeran.

Na istorijskoj i jedinoj pravoj konferenciji za novinare koju je organizovao gradonačelnik i njegovi saradnici a koja se desila 30. januara 2026. godine smo saznali neku polaznu osnovu?

Tada, izgleda mi, domaćijn nije bio dovoljno spreman da održi tu konferenciju jer sve izneseno tog dana nije bilo kompatibilno sa Nacrtom budžeta za 2026. godinu, odnosno, jedan dio planiranih ili željenih radova je objavljen u Nacrtu a onda na konferenciji neke stavke nisu spomenute a objavljene su neke nove pozicije?

Ništa drugo nego neka vrsta neodlučnosti, kalkulacija oko finansija, kao da taj kredit nije bio siguran u namjeri ili u odobravanju ali, pošto sam proučavao sve te dokumente, za sada mogu konstatovati sledeće.

Nekako, od februara i marta, kao da su došli do nekih ideja a i „mogućnosti“ i načina da to sve uozbilje i pored samostalnih ideja pojedinih odbornika, nekih osmišljenih akcija nije bilo, sve do eskalacije problema oko Vodovoda i Kanalizacije i tada se tu nešto „prelomilo“?

Neću sada o tom, konkretnom problemu, ali ću samo, usput istaći da bi bilo korektno da se posle Komunalca, Novog groblja, Toplane i „usaglašenih“ pomoći koje su išle, rekao bih skoro glatko, prilikom usvajanja, pomogne i Vodovodu i Kanalizaciji.

Rješavanje problema za nabrojane tri firme me je donekle i čudilo ali, realno, svako ko živi u ovoj našoj Bijeljini, zna u kojim problemima su bile i jesu te firme a to su sve „djeca“ svoga tate Petrovića!

Sa svih objavljenih informacija putem medija a koji su izvještavali o problemu i četvrte,“gradonačelnikove“ firme, sve kad se realno sagleda, bilo je realno da se i toj firmi pomogne ali samo još ovaj put! Sve ovo i pored kadrovskog ekperimentisanja „mudrog selektora“ i naravno, velikih promašaja!

Svjedoci smo inače, da je Petrovićevo slaganje „projekata“ po prioritetima, nikakvo!

Da je mnogo ideja sam donio i gurao i iznalazio novac da ih realizuje je već svima poznato! Neću nabrajati, ali bilo ih je baš mnogo i mnogi su, definitivno propali ali afera „klavir“ je dominirala?!

Prioriteti su najveći problem ovog nesposobnog tima i to je i danas evidentno, mada, evo maja mjeseca, o budžetu recimo, nema priča, bar mediji ne prenose??? Međutim, ne ćuti se samo o budžetu?

Usput, Savjet za bezbjednost saobraćaja je doživio „preporod“ ali rekao bih samo kadrovski. Bar se to moglo zaključiti posle sastanka održanog 25.decembra 2025. godine. Tada se, sem novih članova, nisu baš proslavili definisanjem plana rada i obimom aktivnosti, što je svakako najbitnije. Konkretno, evo 5. mjeseci posle toga, još traje „zimski san“ a zapisnik sa tog sastanka nisu ni dobili svi zvanični članovi, nego samo pojedinci? Čudo, prvorazredno!

To tjelo treba raditi stalno a sastanke držati jednom mjesečno, bar na osnovu evidentiranih potreba saobraćaja i infrastrukture u ovom gradu?!

Na tu temu, niko od odbornika, čini mi se nije se baš miješao a svi komentarišu nivo i stanje saobraćaja u Semberiji uopšte.

I prvenstveno radi neaktivnosti oko saobraćaja, kritikovao sam, ukazivao na probleme i predlagao rješenja.

No, na žalost i zbog čega sam, iskreno, u velikom čudu, niko od odbornika se ozbiljno ne „zakači“ za bilo koji od ekstremnih problema iz oblasti saobraćaja, (sem gospodina Danijela Perića) i tako, u ovakvim odnosima, tačnije, ovoj bolesti, zvanoj kohabitacija šta dobijamo?

Niti imamo garaže, pametne parkinge, elektro punjače, nove ulice, Račanska je tabu-tema, Sremska ulica je tema na kojoj v.d. načelnik Lazarević polaže „pripravnički“ mada tematika je, ne mogu reći periferna. Ali, i od podizanja trotoara ispred TC „Bijeljina City Malla“ i u ulici Cara Uroša, ima nešto mnogo važnije a to je semaforska signalizacija na raskrsnici Sremska-Kruševačka i mnogo šta još?!

Pri tome, gradonačelnik luta i bez osnova iznosi svoje neosnovane „bisere“, nebuloze oko nekih radova, ali niko od odbornika, ne reaguje bar tako mi se čini?!

Izvinite, gospodo odbornici ali tako je.

Mnoge sam, iz ovog a i prethodnog mandata, molio da kandiduju neke probleme ali uzalud i u Nacrtu budžeta ne ostade ništa od tih, hitnih i neophodnih projekata iz oblasti saobraćajne infrastrukture?!

Međutim, vaš vizionar, gradonačelnik, ne odustaje od novog parka „Knez Ivo od Semberije“, velikom prioritetu, ako ćemo se šaliti?

Sreća da ga je neko ubijedio da se nešto investira i u stari i svojevremeno najljepši park u BiH, u smislu, novog dječijeg igrališta, sistema za navodnjavanje i sađenja novih stabala ali novi park je „novi klavir“ i tek sad, kad ga dodatno muče ove političke turbulencije unutar SDS-a i opozicije, u inat će pokušati gurati „svoj fazon“, bar takvog sam ga lično definisao?

Kao finale, odlučio sam da komentarišem, jer imam osnova, i neke projekte koje je odlučila da gura Skupštinska većina ili dio njih a koji se, bukvalno ne razlikuju od ovih koji dolaze od vašeg gradonačelnika?

Naravno da parkova treba, dječijih igrališta, šetališta, biciklističkih staza, širokih i funkcionalnih ulica pa i bulevara ali, gospodo, polako sa tim parkovima i šetalištima, uozbiljite se malo!

Ne borite se protiv svog gradonačelnika istim, njegovim oruđem, forsiranjem neprioritetnih projekata.

Sa mnogo realnog osnova, očekivao sam od skupštinske većine neke ozbiljnije projekte, nego što je, ovaj, nedavno najavljen a zatim i predstavljen, projekat o biciklističkoj stazi, šetalištu po obodu urađenog kanalskog nasipa, čak i tamo gdje ste i planirali?

Iskreno, propratio sam obrazloženje mladog gospodina Ljubiše Vasića, i taj kao i sve druge ideje koji iznesu njegove kolege po godinama imaće, bar moju podršku!  

To se veoma lako uoči ali i ako nije tako, napravite prioritete i ugradite sve te projekte, recimo, u Strategiju razvoja grada Bijeljina u narednom kvartalu od 7. godina, t.j. od 2030-2037 kad ste već ostali nijemi kad se raspravljalo o ovoj aktuelnoj?

Nije uopšte teško uočiti nedostatke i nečije promašaje proteklih decenija a ima ih stotine na koje sam ukazivao ali, bitno je od koga dolaze i ko na njih ukazuje? Uostalom, penzioneri su po svemu na marginama ovog društva pa i kad jasno i decidno ukazuju na propuste ili predlažu rješenja, ostaju nezabilježena!

Istovremeno, vrlo često ističem da su moje ideje dostupne svakome dobronamjernom, bio on poslanik, odbornik, novinar ili neki drugi medij jer jasno je da nismo univerzalni za predlaganje rješenja za sve probleme i moram naglasiti, sve od te tematike, radio sam i radim besplatno i dobronamjerno. Čudno, zar ne?

I kao takav, imam pravo da budem nezadovoljan prvim čovjekom mog grada, i zato, veseli ljekar Petrović nije moj izbor niti može biti!  Čak i nekadašnje, one početne i prve konstatacije da je iz poštene porodice u šta uopšte ne sumnjam ali koliko je on pošten, to ne znam i uostalom koja je to vrlina u današnja vremena?

Ono u šta sam siguran, nama trebaju školovani, radni, ambiciozni, agilni i uporni ljudi sa bilo kakvim ali stečenim iskustvima i renomeom a imamo ih, međutim, njih ne interesuje politika a istovremeno, ovi nazovi političari neće njih i ode „mast u propast“?

Sa druge strane, glavni akteri na društvenim mrežama su, sveznalice, pametni i „dokazani“ stručnjaci ali samo u tim svojim „fb“ opservacijama!

E ta kategorija, podržava i to iz inata nečije nebulozne „projekte“ i mnogo šta još ali, dozvolite, ne po mom izboru i ne po mojoj volji!

Demokratiju svi permanetno spominju, činjenica sve manje, ali krajnje je vrijeme da iznesmo sve na sto i da vidimo ko je Obilić a ko Branković.

Mani se gradonačelniče tih priča! Ti, u svojoj 38. godini života sa školom za poštovanje ali radnim stažom za razmatranje, to nije tvoj problem nego problem tvojih mentora koji te svojevremeno, tvrdim, krajnje pogrešno, izvukoše iz rukava.

Njih sad nema, ili se „kriju“ i peru ruke ali u većini su nemoćni da ovom sveznalici nešto objasne, ubijede ga, ili dokažu, i to ni jednom, pravom zvaničniku, neće poći za rukom.

Ima on svog mentora i samo mogu još jednom napisati, istinski mi je žao ovih neposrednih, v.d. saradnika, savjetnika i ostalih, upropastiće ih i kao rukavice, one medicinske-za jednokratnu upotrebu, i negdje zaboraviti???

Ali, šta ja tu mogu!

Ovo do sada je moja „misija“, isključivo moj pogled na život u ovom gradu a na moja ukazivanja se već odavno počelo reagovati, što me, naravno raduje a potrudiću se „mobilisati“ i neke nove snage koje će veoma brzo donijeti nove, pozitivne efekte.

Jedno je sigurno, sve što se radi zbog opšteg interesa, sa voljom i sa ljubavlju, bilo koje vrste, donosi i donosiće dobre rezultate i graditi čvrste u stabilne temelje.

Problem je što se temelji vremenom ili nečijom voljom, ne znanjem ili ne radom mogu urušiti i ako oni koji su ih gradili to dozvole, možemo početi tonuti, manje ili, ne daj bože, više.

Na mladosti je budućnost, ali za uspjeh nije dovoljno biti samo mlad, lijep, bogat, pošten, ili unikatan primjerak kao što je vaš gradonačelnik.

Mladost je samo osnovni preduslov da se može krenuti pravim putem i tako, biti priznat, poštovan i cijenjen kao što imamo takvih ljudi u našoj Semberiji.

Spomenuću u prvom redu, naših nekoliko generacija, naše djece, koji su se istinski posvetili medicinskim naukama te svakodnevno čitamo o njihovim uspjesima i za njih je samo nebo granica!

Takođe, imamo predstavnike i u svim kalibrima drugih nauka, umjetnosti, sportu i u kulturi i moliću vas samo jedno, ne uvlačite ih u politiku jer jedno loše iskustvo sa Petrovićem, nam je dovoljno za narednih 100 godina!

Na kraju, Skupština grada Bijeljina, ima 31. odbornika, raznih struka i zanimanja, sa upitnim iskustvom u politici, poslu i životu uopšte ali, po našoj ustaljenoj praksi, koju su svi sasvim dobro naučili u te klupe se veoma „lako“ dođe.

Da, samo ako imate volju, rješenost, politiku kao cilj i podršku, te naravno pare i to svi znamo, nemojte samo reći da neko ne zna?!

Pa glasači su na berzi, non-stop samo se „kurs“ mijenja i prilagođava i usklađuje sa troškovima života? Pitanje je samo ko je na šta navikao ili kakav život priželjkuje.

Prema tome, molim sve aktere i učesnike u ovoj našoj kohabitaciji, potrudite se i unesite još veću dozu ozbiljnosti, nadmutrujte se novim, realnim idejama ali samo onim koje su u prioritetu svih građana i ne gledajte na drugu stranu, odredite svoj pravac, istrajavajte na tome.

Na kraju, sa kohabitacijom ili ne, dokažite da možete mnogo bolje ali za sve nas i samo tako ćete biti poštovani i prihvaćeni kao političari.

Ovo što gledamo i živimo ovih nekoliko decenija je nešto što bi trebalo da možemo, staviti u arhivu i samo povremeno, kad posumnjamo da skrećemo sa projektovanog puta, uzeti iz arhive, podsjetiti se i što prije ih tamo vratiti.

Autoput Beograd–Sarajevo jedan je od najvećih infrastrukturnih projekata u regiji, čiji je cilj unapređenje saobraćajne povezanosti između Srbije i Bosne i Hercegovine, kao i poticanje ekonomskog razvoja zapadne Srbije i Sandžaka

Vlada Srbije usvojila je u četvrtak odluku o formiranju Radne grupe za vođenje pregovora i ugovaranje realizacije projekta izgradnje autoputa Beograd–Sarajevo, na dionici petlja Prilipac – petlja Požega.

Kako je saopćeno, zadatak Radne grupe je da vodi pregovore s potencijalnim izvođačem radova, definiše vrijednost usluga i radova, te utvrdi ključne elemente za zaključivanje komercijalnog ugovora o realizaciji projekta. Također će sarađivati s izvođačem radi efikasnije provedbe aktivnosti i utvrđivanja dinamike radova.

Dionica od Požege prema Sarajevu ocijenjena je kao posebno značajna za regiju Sandžaka, jer bi omogućila direktno povezivanje s glavnim gradovima Srbije i Bosne i Hercegovine, što bi moglo otvoriti prostor za nove investicije, zapošljavanje i bolju saobraćajnu povezanost.

Ministar zadužen za odnose sa dijasporom i regionalni razvoj Usame Zukorlić izjavio je da je odluka vlade važan iskorak.

– Autoputevi znače radna mjesta, investicije i bolju povezanost za naše ljude, kazao je Zukorlić, dodajući da se rezultati dugogodišnjeg zalaganja za ovaj projekat počinju nazrijevati.

Autoput Beograd–Sarajevo jedan je od najvećih infrastrukturnih projekata u regiji, čiji je cilj unapređenje saobraćajne povezanosti između Srbije i Bosne i Hercegovine, kao i poticanje ekonomskog razvoja zapadne Srbije i Sandžaka.

Projekat je zamišljen kao koridor s dvije glavne trase – Kuzmin–Sremska Rača–Bijeljina i Požega–Kotroman – čime se nastoji osigurati bolja unutrašnja povezanost Bosne i Hercegovine i jačanje povezanosti sa Srbijom.

Značajnu ulogu u pokretanju i podršci projektu ima predsjednik Turske Recep Tayyip Erdogan, koji ga godinama zagovara kao stratešku investiciju za regionalnu stabilnost i saradnju. Turska inicijativu opisuje kao „put mira“, naglašavajući njen potencijal za unapređenje odnosa i dugoročne saradnje u regiji.

Kamen temeljac za izgradnju autoputa položen je u oktobru 2019. godine, uz prisustvo regionalnih lidera, čime je označen početak realizacije ovog velikog infrastrukturnog projekta.

 Preusmjeravanje Saudijske Arabije prema Crvenom moru nije bila hitna odluka nametnuta trenutnim uslovima u Ormuskom moreuzu. Umjesto toga, to je produžetak duge putanje koja je počela dobijati ​​oblik prije nekoliko decenija, prema riječima stručnjaka koji su razgovarali s Alhurrom.

Od „tankerskog rata“ tokom iransko-iračkog rata osamdesetih – kada su vode Meksičkog zaliva postale direktno bojno polje usmjereno na tankere s naftom – Rijad je počeo prepoznavati krhkost oslanjanja u potpunosti na Ormuski moreuz kao jedinstveni koridor za izvoz i uvoz.

Tokom tog perioda, irački napadi bili su usmjereni na iranske naftne luke, a Teheran je odgovorio napadima na tankere s naftom u Meksičkom zalivu, rano otkrivajući razmjere rizika povezanih s ovom vitalnom arterijom.

Čini se da je to iskustvo ostalo prisutno u svijesti saudijskih donosilaca odluka. U tom kontekstu, razvoj luke Duba i njena transformacija u „luku NEOM“ dio je onoga što je nazvano „Vizijom 2030“ koju je Saudijska Arabija pokrenula 2016. godine kako bi diverzifikovala izvore prihoda i smanjila ovisnost o prihodima od nafte.

Važnost luke NEOM raste s obzirom na njen položaj na Crvenom moru, u blizini glavnih egipatskih luka poput Safage i Šarm el-Šeika, te blizu Sueskog kanala.

Očekuje se da će ova lokacija poboljšati njenu integraciju u regionalne i međunarodne brodske rute te omogućiti trgovinske koridore koji povezuju Evropu s regijom Zaljeva preko Crvenog mora, a zatim kopneni prevoz, prema riječima stručnjaka.

Ova orijentacija nedavno je postala jasna najavom trgovinskog koridora koji povezuje Evropu s Egiptom, a zatim s lukom NEOM, prije nego što se proširi kopnom do zemalja Zaliva. To odražava prelaz projekta od konceptualnog planiranja do sprovođenja.

Najava je došla usred rastućih regionalnih napetosti i obnovljene zabrinutosti oko Ormuskog moreuza, koji ostaje vitalni prolaz za snabdijevanje energijom i trgovinu. Kako se povećava vjerovatnoća poremećaja ili ograničenja plovidbe, raste i važnost traženja stabilnijih alternativa, navodi „AlHurra„.

– Dok se formiranje robnih rezervi u Republici Srpskoj i ne nazire, FBiH ima tu instituciju, koja trenutno u zalihama čuva robu vrijednu oko 40 miliona KM.

Srbija ima Republičku direkciju za robne rezerve, koja, između ostalog, obavlja stručne poslove koji se odnose na organizaciju sistema robnih rezervi, kao i čuvanje i obnavljanje tih rezervi.

Hrvatska ima Ravnateljstvo za robne zalihe, koje obavlja poslove u vezi sa stvaranjem, finansiranjem, upotrebom, korištenjem i obnavljanjem strateških robnih zaliha, što podrazumijeva i osiguranje skladišnog prostora za njihovo čuvanje.

Politička koplja oko (zastarjelog) sistema

„Niko neće biti gladan“: I premijer Republike Srpske Savo Minić je nedavno potvrdio da robne rezerve trebaju Republici Srpskoj.

„Slažem se, one treba da postoje, ali one služe da neko ne bude gladan. Niko u Republici Srpskoj nije i neće biti gladan. Mi ćemo obezbijediti sve što treba“, kazao je tada Minić.

U martu je Draško Stanivuković, gradonačelnik Banjaluke, na protokol Vlade Republike Srpske dostavio prijedlog zakona o robnim rezervama, a Minić je, prije nekoliko večeri, kada je održana TV debata između njih dvojice, izjavio da je taj sistem zastario.

„Robne rezerve su nekada, one stare, bile za skladište brašna, ulja, soli, šećera i tako dalje. Sada vidimo da je to nešto sasvim drugo – nafta, neki drugi derivati“, rekao je Minić.

Regionalna iskustva: Srbija i Hrvatska pune skladišta

U Srbiji, po svemu sudeći, misle drugačije. Njihova Republička direkcija za robne rezerve je prije nekoliko sedmica oglasila prodaju radi obnavljanja poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Uvidom u oglas za prodaju, „Nezavisne novine“ su utvrdile da su njime obuhvaćeni i so (čak 3.387.600 kg), goveđi naresci, paštete, tovne svinje i junad…

„Javni oglas je otvoren do konačne prodaje oglašenih količina poljoprivredno-prehrambenih proizvoda“, naveli su iz Republičke direkcije za robne rezerve, sa sjedištem u Beogradu.

Hrvatska otkrila karte: Nadležni u Hrvatskoj su u februaru ove godine otkrili karte. Državni sekretar u Ministarstvu gospodarstva Hrvatske Vedran Špehar rekao je da Hrvatska u robnim zalihama ima žitarica za cjelokupne potrebe stanovništva za 60 dana, te kreveta i šatora za zbrinjavanje do 50.000 stanovnika.

„Pored toga imamo u MORH-u (Ministarstvo odbrane Republike Hrvatske) određene kapacitete“, rekao je Špehar.

Glas struke: Ukidanje rezervi bila je najveća greška

Borci za zaštitu potrošača poručuju da su robne rezerve hitno potrebne i u Republici Srpskoj.

„Mislim da najveća greška, u možda zadnjih desetak godina, onih koji su predlagali odluke jeste dovođenje robnih rezervi u status da se one moraju ukinuti. Žao mi je što se kod nas riječ stručnjaka ne sluša. Pod hitno bi trebalo obnoviti robne rezerve, za šta trebaju dvije do tri godine, ali bolje i to čekati pa biti siguran, nego da imamo ovo što smo sada dočekali“, kaže za „Nezavisne novine“ Snežana Šešlija, predsjednica Udruženja građana „Tolerancijom protiv različitosti“ (ToPeeR) iz Doboja.

Federacija BiH: Zalihe od 40 miliona dovoljne tek za prvu pomoć

Iako, dakle, FBiH ima svoje robne rezerve, i kod njih je situacija daleko od idilične.

Tončo Bavrka, direktor Robnih rezervi FBiH, rekao je za Faktor da su, za razliku od ranijih kriza, poput pandemije virusa korona, robne rezerve FBiH sada nešto popunjenije, ali su količine hrane u robnim rezervama i nafte i naftnih derivata u terminalima FBiH dovoljne samo za kratkotrajne intervencije.

„Na zalihama imamo robe u vrijednosti od otprilike 40 miliona KM. Sagledavajući geopolitičko stanje u svijetu, tendencije rasta cijena, jasno je da bi za robne rezerve trebalo više izdvajati“, rekao je Bavrka.

Cene energenata će brzo pasti kada se Ormuski moreuz ponovo otvori, izjavio je direktor američkog Nacionalnog ekonomskog saveta Kevin Haset.

Direktor američkog Nacionalnog ekonomskog saveta Kevin Haset izjavio je da administracija američkog predsednika Donalda Trampa ima još posla po pitanju inflacije, ali da očekuje da će, kada se Ormuski moreuz potpuno otvori za plovidbu, cene energenata brzo pasti.

Haset je za Foks biznis rekao da očekuje „da će doći do brzog smanjenja cena energije“ kada se otvori Ormuski moreuz, koji je zatvorio Iran, prenosi CNN.

„Brodovi trenutno prolaze, ali sa oko deset odsto normalnog tempa. Kada se vratimo normalnom tempu, onda očekujemo da se stvari vrate u normalu“, kazao je Haset.

On je bio optimističan da bi američka administracija mogla ponovo u potpunosti otvoriti Ormuski moreuz, i da omogući potok nafte za nekoliko meseci.

„Imamo A-tim koji ide u Pakistan da pregovara sa Irancima, a imamo i rezervne planove ako bude potrebno“, zaključio je Haset.

Za tankere za naftu prolazak kroz Ormuski moreuz i dalje predstavlja značajan rizik, s obzirom da ga Iran još nije u potpunosti otvorio.

TEHERAN – Uporedo sa raketama i dronovima koji lete po Bliskom istoku, oči svijeta su uprte u Ormuski moreuz, uski tesnac kroz koji se prevozi petina svjetske nafte i kroz koji sada mogu da prođu samo brodovi koji dobiju odobrenje od Irana.

Ključne činjenice:

• Posada plovila pod stalnom prijetnjom napada
• Iran strogo kontrolisao prolaz kroz moreuz
• Globalna trgovina i energenti ozbiljno pogođeni

Među njima je bio i teretni brod kojim upravlja kapetan Srđan Janković iz Srbije, a plovi pod zastavom Malte.

„Iznad nas su leteli dronovi, rakete koje su gađale iransku vojnu bazu ili su iz baze ispaljivane na druge destinacije, bili smo tačno između i povremeno smo na nebu gledali projektile kako proleću“, priča Janković za BBC na srpskom.

Početak sukoba i blokada moreuza

Sa posadom je 26. februara uplovio u iransku luku Bandar Imam Homeini, na sjeveru Persijskog zaliva, a dva dana kasnije Sjedinjene Države i Izrael počeli su napade na tu zemlju.

Iran je odgovorio udarima na Izrael, Katar, Ujedinjene Arapske Emirate, Saudijsku Arabiju, Oman, Bahrein, Kuvajt.

Ukratko, sve zemlje s druge strane Persijskog zaliva.

„Nije me toliko plašio rat koliko da neka vojska dođe na brod i proba da uspostavi vlast, toga sam se najviše plašio“, kaže Janković, sa kojim su reporteri razgovarali dok je plovio Indijskim okeanom ka Africi.

On je sa posadom 26. marta uspio da prođe kroz Ormuski moreuz i napusti Persijski zaliv na putu ka Latinskoj Americi.

Globalni značaj Ormuskog moreuza

Zbog američko-izraelskih napada, Iran je efikasno ograničio prolazak brodova kroz Ormuski moreuz, a promet nafte i tečnog prirodnog gasa do danas je opao za 95 odsto, objavio je BBC tim za utvrđivanje činjenica.
Moreuz je podjednako važan za globalnu bezbjednost hrane jer služi kao glavna izvozna ruta za đubriva koja održavaju proizvodnju usjeva širom sveijta.

Analitičari procjenjuju da bi čak trećina globalne trgovine đubrivima mogla da bude pogođena produženim zatvaranjem.

O njegovoj važnosti za globalnu trgovinu energentima govore i cijene u svijetu koje su skočile od početka rata, zbog čega je Međunarodna agencija za energiju pustila rekordnih 400 miliona barela strateških rezervi nafte na tržište.

Kontrola prolaza i međunarodne tenzije

Oslobađanje prolaza kroz Ormuski moreuz postalo je i jedno od ključnih pitanja američko-izraelskog rata protiv Irana, iako na početku nije bilo među ciljevima.
Vašington tvrdi da je moreuz zatvoren, dok Teheran ponavlja da se to odnosi samo na „neprijateljske“ zemlje.

Iran ne omogućava brodovima Sjedinjenih Država i njihovim saveznicima, među kojima su i evropske zemlje koje su odbile da učestvuju u ratu, da prolaze moreuzom, ali istovremeno pušta kineske, indijske i brodove koji nose teret za druge azijske zemlje, poput Filipina i Bangladeša.

Ipak, prema podacima Ujedinjenih nacija, za razliku od 150 brodova koji su prolazili prije rata kroz Ormuski moreuz, danas to uspije tek četiri ili pet.

Život posade tokom krize

Među njima je 3. aprila bio i francuski brod. Brod kojim upravlja Srđan Janković plovi pod zastavom Malte.Trideset tri dana su putovali iz Brazila preko Afrike da bi donijeli kukuruz u iransku luku.
Još mjesec dana su čekali na sidrištu u lučkim vodama, da bi dobili dozvolu da ga iskrcaju.

Tog 28. februara, Bandar Imam Homeini, glavni iranski lučki grad i ključno čvorište za petrohemikalije, uz mnoge druge lokacije širom zemlje, postao je meta američko-izraelskih napada.

„Grad koji je pola sata vožnje od luke, bio je napadnut. Videli smo dim u daljini, uveče su se čule eksplozije, posada je bila uplašena. Negde ste u nekoj zemlji gde ne znate nikoga, blizu je granica sa Irakom, ne znate kako će da reaguje vojska koja se tu nalazi, nije čovek siguran da li će da se pojave na brodu sa oružjem, da vas uzmu za taoca, da vas menjaju za neke uslove. Nije zgodno“, objašnjava ovaj 55-godišnji Beograđanin, koji plovi od 1995.

Problemi sa komunikacijom i sigurnošću

Situaciju je dodatno otežavala činjenica da je internet u Iranu odsječen od januara, zbog antivladinih protestai u kojima su ubijene hiljade demonstranata.

Komunikacija sa iranskim vlastima je išla preko agenta u Londonu, koji bi im povremeno davao informacije da li će ih pustiti da prođu ili ne.

„Nisam znao šta će da se dogodi. Postavili smo bodljikavu žicu skroz oko broda, po ogradi, da se zaštitimo u slučaju da se pojavi neko, da možemo bar da ga obeshrabrimo da odabere naš brod. Posadi je bilo zabranjeno da bude često na palubi, jer ne znate kada može nešto da vas pogodi“, kaže kapetan za BBC na srpskom.

Rijetko dobra stvar je bila činjenica da su neposredno prije ulaska u iranske vode napunili skladište hranom i vodom.

„Bili smo mirni bar za tri mjeseca“, kaže Janković.

Čekanje i neizvjesnost

Iz iskustva znamo da se u Bandar Imam Homeiniju ponekad čeka i do mjesec dana na iskrcaj tovara, dodaje.

Oko njih na sidrištu, mjestu gdje stoje plovila unutar lučkih voda ili na moru, bilo je 20-ak brodova koji su, kako kaže, čekali red da budu iskrcani ili informaciju da li će moći da izađu iz Persijskog zaliva.

Poslije deset dana, 18. marta, iz Londona im je javljeno da mogu da nastave put ka Ormuskom moreuzu.

„Krenuli smo istog trenutka čim smo dobili mejl. Međutim, dan kasnije sve je bilo obustavljeno, stigla je poruka da je prolaz zatvoren, da ne možemo da idemo ka moreuzu i da čekamo novu dozvolu. Nismo znali razlog, rečeno nam je da su bili veliki napadi na Iran i da su suspendovane sve dozvole“, kaže Janković.

Opasnosti tokom prolaska

U noći između 18. i 19. marta, izraelske snage su gađale Južni Pars, najveće polje prirodnog gasa u Iranu, koje je u centralnom dijelu Persijskog zaliva.

U znak odmazde, Teheran je gađao katarski Ras Lafan, najveći svjetski kompleks za ukapljeni prirodni gas, što je dovelo do naglog porasta cijena tog energenta širom Evrope.

Kapetan i njegov brod sa 22 člana posade zaustavili su se kod ostrva Lavan, koje se takođe nalazi u centralnom dijelu Zaliva, kao i gađano polje gasa, ali bliže iranskoj obali.

„Tu smo samo plutali, pomerali se levo, desno, ostali smo u vodama koje su u interesu Irana, bliže obali. Predloženo nam je da ne napuštamo iransko more i da ćemo tu biti sigurni“, kaže kapetan Janković.

Novu dozvolu da mogu da nastave dobili su 25. marta.

Prolazak kroz moreuz

Iako uplašeni, članovi posade bili su spremni za krizne situacije.

Na brodu su bila okačena obavještenja šta treba da spreme u slučaju napada.

Tokom putovanja ka Ormuskom moreuzu spavali su u srednjem delu broda, u skladištima, špajzu, na pomoćnim krevetima, sa prslucima za spasavanje i rancima ispred vrata, da su im pri ruci, priča srpski kapetan.

Uputstvo za ponašanje posade u slučaju napada između 25. i 26. februara, tokom prolaska kroz Ormuski moreuz. Pasoš, lijekovi, flaširana voda i biskviti su obavezni, uz prsluke za spasavanje i ostalu opremu.

Uputstvo za ponašanje posade u slučaju napada između 25. i 26. februara, tokom prolaska kroz Ormuski moreuz. Pasoš, lijekovi, flaširana voda i biskviti su obavezni, uz prsluke za spasavanje i ostalu opremu.

Ovog puta uputstvo iz Londona je glasilo da brod treba da se javi kad stigne do ostrva Veliki tunb, u južnom dijelu Persijskog zaliva.

Međutim, kad su stigli do ostrva, oko 11 uveče im je rečeno da se zaustave i da ne nastavljaju ka Ormuskom moreuzu prije jutra.

„Bilo je baš napeto te noći. Nismo znali zašto smo zaustavljeni ni šta će se dogoditi. Tu smo, vrlo blizu svega, nastavlja se bombardovanje Irana, protivvazdušna odbrana i dalje radi. Ujutro nam je rečeno da odemo ka Bandar Abasu, lučkom gradu na ulazu u Ormuski moreuz, dakle još bliže obali Irana, na milost i nemilost svakog ribara koji može da vas zaustavi“, kaže Janković.

Završetak i posljedice

Uputstvo za njihov brod je bilo da ne ulaze u sredinu moreuza, kuda inače plovila prolaze u mirnodopsko vrijeme, nego da se drže iranskih teritorijalnih voda, bliže obali.

„Posada je bila uznemirena, većinu vremena su bili na kontrolnom mostu, pratili šta se događa, svaki čamac koji prolazi, svaki brodić, sve im je bilo uzbuna. Ceo prolazak u punom gasu trajao je 11,5 sati. U normalnim okolnostima taj deo se prođe za šest sati“, ispričao je.

Ispred luke u Bandar Abasu dočekao ih je veliki broj usidrenih brodova, od kojih mnogi nisu imali oznake firme ili države pod čijom zastavom plove.

Sa druge strane, na izlasku iz Ormuskog moreuza, stajali su brodovi koji su čekali dozvolu da uđu u Persijski zaliv.

Pravila Ujedinjenih nacija dozvoljavaju zemljama da kontrolišu teritorijalna mora do 12 nautičkih milja (22 kilometra) od svoje obale.

Na najužem mjestu, gdje je širok oko 33 kilometra, Ormuski moreuz i njegove brodske rute u potpunosti su unutar teritorijalnih voda Irana i Omana, zbog čega Teheran uspjeva da kontroliše ko ulazi i izlazi iz Persijskog zaliva.

„Kad smo prošli, bilo je ogromno olakšanje i za mene i za cijelu posadu. Na svu sreću, prošlo je kako treba“, kaže Janković uz osmjeh.

Od početka rata na Bliskom istoku do 31. marta deset pomoraca je poginulo, osam povrijeđeno, a zabilježeno je 19 napada na brodove u moreuzu, prema podacima Međunarodne pomorske organizacije UN (IMO) u Londonu.

Oko 20.000 mornara još je zaglavljeno u Persijskom zalivu, na oko dvije hiljade brodova, među kojima su tankeri za naftu, teretni, brodovi za rasuti teret i šest turističkih kruzera, podaci su Ujedinjenih nacija.

Situacija je, ocjenjuju, bez presedana od Drugog svjetskog rata. 

I nakon jučerašnjeg poskupljenja naftnih derivata, cijena dizel goriva u Crnoj Gori je i dalje jedna od najnižih u regionu, piše Pobjeda.

Po nižoj cijeni dizel gorivo kupuju jedino građani Sjeverne Makednije. U toj državi se litar dizela prodaje po cijeni od 1,55 eura, dok od juče u Crnoj Gori za litar dizela treba izdvojiti 1,57 eura po litru. Dizel gorivo predstavlja 86 odsto ukupne potrošnje u Crnoj Gori.

U drugim državama regiona cijena dizel goriva je znatno veća, pa se u Srbiji prodaje po cijeni od 1,81 euro, u Hrvatskoj po 1,73 eura, Bosni i Hercegovini po 1,68 eura, Sloveniji po 1,69 eura, dok sa cijenom dizela od 2,06 eura prednjači Albanija.

Kao i prilikom prošlog presjeka u regionu benzin je najjeftiniji u Bosni i Hercegovini. Jeftiniji benzin od građana Crne Gore plaćaju i građani Sjeverne Makedonije, dok je cijena benzina u Crnoj Gori, niža nego u Srbiji, Hrvatskoj, Albaniji i Sloveniji.

Vlada je prošlog petka donijela odluku da prepolovi akcize na dizel gorivo, a razlog maloj razlici između cijena dizela i benzina je smanjenje akcize na benzin za 25 odsto.

Prvo pomeranje sata na letnje računanje vremena biće 29. marta, kada gubimo jedan sat sna! Tada ćemo spavati jedan sat kraće, ali ćemo imati duže dane i više dnevnog svetla popodne.

Proleće nam ove 2026. godine stiže u petak, 20. marta, tačno u 15 časova i 46 minuta, a samo devet dana kasnije, tačnije 29. marta, očekuje nas i prvo ovogodišnje pomeranje kazaljki na satu. Spremite se za duže dane, ali i na to da ćemo te noći spavati jedan sat kraće.

Dugo iščekivani kraj zime je blizu, ali samo kalendarski, jer vremenska prognoza i sneg koji nas očekuje u aprili ne bi se složili sa tim. Ipak, lepo vreme i proleće tek su pred nama.

Kada tačno počinje proleće 2026

Zvanično, proleće 2026. godine na našoj, severnoj hemisferi počinje 20. marta tačno u 15 časova i 46 minuta. Na dan početka ovog godišnjeg doba obdanica i noć traju po 12 sati, pa se ovaj astronomski događaj naziva i dan prolećne ravnodnevice. Istovremeno, na južnoj Zemljinoj polulopti počeće jesen.

Prema astronomskim proračunima, proleće će ove godine trajati do 21. juna, tačnije do 10:24 časova toga dana, što znači da ćemo u njemu uživati tačno 92 dana, 17 sati i 38 minuta, što je inače za dva minuta kraće nego prošle godine.

S druge strane, po meteorološkom kriterijumu, proleće je već počelo 1. marta i trajaće sve do 31. maja.

Kalendar godišnjih doba za 2026/2027. godinu

• Proleće: 20. mart – 21. jun 2026.
• Leto: 21. jun – 23. septembar 2026.
• Jesen: 23. septembar – 21. decembar 2026.
• Zima: 21. decembar 2026. – 20. mart 2027.
• Kada se pomera sat na letnje računanje vremena?

Kao što je to praksa decenijama unazad, pomeranje sata odvija se dva puta godišnje. Poslednje nedelje u martu prelazi se sa zimskog vremena na letnje računanje vremena, dok se poslednje nedelje u oktobru satovi ponovo vraćaju na zimsko vreme.

Na letnje računanje vremena prelazimo u noći između subote i nedelje, odnosno 29. marta, kada će se kazaljke u dva sata ujutru pomeriti jedan sat unapred, na tri sata ujutru.

Iako gubitak jednog sata sna može trenutno da poremeti bioritam, glavna prednost ovog pomeranja je ta što će nam dani postati znatno duži, pa ćemo imati više dnevne svetlosti u popodnevnim časovima.

Za one koji se svake godine iznova zbune u kom smeru se sat pomera, postoji jednostavno pravilo za pamćenje:

• u martu se pomera sat unapred !
• u oktobru se pomera sat unazad !

Pomeranje sata kada se pomera sat mart menjanje sata 2026.

Kada pomeramo sat i kada počinje letnje računanje vremena u Srbiji.

Pomeranje sata ranije nego prethodne godine: Ovaj dan trajaće 23 sata.

Hrvatska, Srbija i Crna Gora su već intervenisale po ovom pitanju…

Predstavnički dom Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine usvojio je izmjene Zakona o akcizama kojima se predviđa da Savjet ministara BiH može donijeti odluku o ukidanju ili smanjenju akciza na naftu i naftne derivate, međutim da bi ovaj zakon zaživio u praksi, neophodno je da ga usvoji i Dom naroda, što je teško očekivati s obzirom na to da je SNSD, koji ima tri delegata u Domu naroda i drži „ključeve kvoruma“ u Predstavničkom domu, glasao protiv.

„Nalazimo se u trci s vremenom zbog globalnih dešavanja. Mnogo ozbiljnije ekonomije od naše su na udaru i pokušavaju različitim mjerama spriječiti ovo što se dešava. Ljudi u ovoj zemlji ne mogu sami nositi teret krize. Koliko je ovo hitno, najbolje pokazuje podatak da je jutros gorivo za 71 fening skuplje nego 3. marta na jednoj pumpi u BiH“, rekao je Saša Magazinović, šef Kluba poslanika SDP-a i inicijator izmjena Zakona o akcizama.

On je rekao da su Hrvatska, Crna Gora i Srbija već intervenisale te da je visina akcize u BiH od 35,1 do 52,6 feninga po litru i da akciza koja bi se eventualno ukinula ili smanjila nema veze sa onom akcizom za izgradnju auto-puteva. 

 „Mi smo imali mnogo rigorozniji prijedlog od ovoga u vrijeme korone i svi su ga podržali, sve stranke, i niko nije bio protiv. Razišli su se na tome da li treba akcizu ukinuti na mjesec, dva, tri ili šest mjeseci“, rekao je Magazinović obrazlažući izmjene Zakona o akcizama. 

Poslanici upozoravaju na rast cijena goriva i inflaciju

Tokom rasprave, poslanici iz svih političkih partija, osim SNSD-a, rekli su da akcize treba smanjiti ili ukinuti te da Savjetu ministara BiH treba dati taj alat da može da reaguje u slučaju poremećaja. Naglasili su i da se mora uticati na cijene goriva, jer će rast tih cijena uticati i na ostale cijene, u prvom redu osnovnih životnih namirnica,  te da budžeti neće biti na gubitku. 

„Budžet se zbog viših cijena već sada brzinski puni i smanjenje akciza ili ukidanje će to izbalansirati“, rekla je Mira Pekić, poslanik PDP-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH.  Ona je rekla da se PDV zbog rasta cijena već povećao za 10 feninga po litru i da će se smanjenjem akciza jako malo izgubiti, te da će u slučaju da se ne reaguje, inflacija biti daleko veća. 

SNSD protiv izmjena Zakona o akcizama

Sa druge strane, u SNSD-u kažu da je ovo pitanje za dvije entitetske vlade i da neće podržati ovaj prijedlog jer se radi o prenosu nadležnosti i kada je u pitanju Republika Srpska i Federacija BiH. 

„Ovo je pokušaj populističke mjere kako bi se u ovoj izbornoj godini prilagodilo glasačko tijelo da glasa za vas i vašu političku opciju“, rekao je Milorad Kojić, poslanik SNSD-a, obraćajući se Magazinoviću.

On je rekao da se javnost dovodi u zabludu navodeći da je Branislav Borenović, poslanik PDP-a, rekao da će gorivo pojeftiniti za 50 feninga, a u članu 17. se vidi da je riječ o 0,3 KM. 

„Uvodite novi član zakona koji daje određena ovlaštenja Savjetu ministara na ograničenje akciza. Vlada Republike Srpske je, sa druge strane, donijela mjeru o ograničavanju marže, pa između ostalog, i za naftne derivate, čime je ograničila mogućnost distributera ili benzinskim pumpama da stavljaju veću maržu na dizel, benzin i druge naftne derivate“, rekao je Kojić dodajući da pitanje akciza i fiskalne stabilnosti spada u nadležnost entiteta. 

Nihad Omerović, poslanik NiP-a, rekao je da nema govora o prenosu nadležnosti i da je usvajanje izmjena Zakona o akcizama nešto najmanje što se može učiniti za narod i privredu.

Sirova nafta Brent dostigla je danas cenu od skoro 105 dolara po barelu, što je porast od više od 40 odsto od početka rata u Iranu.

Cena barela Brenta, koji važi za međunarodni standard, porastao je za 1,6 odsto i danas iznosi 104,73 dolara, prenosi Asošiejted pres.

Američka referentna sirova nafta porasla je za jedan odsto na 99,68 dolara po barelu, što predstavlja porast od skoro 50 odsto od početka rata.

U petak su se gubici Volstrita produbili, jer je rat ponovo podigao cene iznad 100 dolara po barelu, pojačavajući inflatorni pritisak na globalnu ekonomiju, navodi AP.

Za nešto više od nedelju dana od zatvaranja Ormuskog moreuza, više od 12 miliona barela ekvivalenta nafte dnevno je isključeno iz upotrebe, prema podacima nezavisne istraživačke firme „Rystad Energy“.

Ako rat nastavi da ometa proizvodnju i transport nafte iz Persijskog zaliva, to bi moglo da izazove štetan porast inflacije, ocenjuje AP i dodaje da je najnoviji izveštaj Univerziteta u Mičigenu pokazao da je raspoloženje potrošača opalo na najniži nivo u godini, jer su cene benzina porasle od početka rata u Iranu.

Kada je reč o ostalim trgovinskim aktivnostima ovog jutra, vrednost američkog dolara je pala u odnosu na japasnki jen, dok je evro ojačao u odnosu na dolar.