Ako se pri kupovini automobila gleda i ono što dolazi poslije potpisivanja kupoprodajnog ugovora: nerviranje, kvar u najnezgodnijem trenutku, odlazak kod mehaničara, neočekivani računi i vrijeme provedeno u servisu, pouzdanost postaje jedna od najvažnijih osobina vozila.

Ukratko:

• Hyundai i10, Hyundai Santa Fe, Kia EV3 i Toyota GR Yaris ostvarili su maksimalnih 100 odsto pouzdanosti.
• Honda je najpouzdaniji proizvođač prema istraživanju „What Car?“, dok je Nissan Juke završio na dnu liste.
• Broj kvarova nije jedini kriterijum – važni su i cijena popravke, trajanje servisa i vrijeme tokom kojeg automobil nije u upotrebi.

Najnovije istraživanje britanskog magazina „What Car?“ pokazalo je da među automobilima starim do pet godina postoje ogromne razlike: dok su vlasnici četiri modela prijavili da nisu imali nijedan kvar, kod jednog popularnog krosovera popravke su bile učestale i skupe. Kada se kupuje automobil, pažnja najčešće odlazi na cijenu, potrošnju goriva, opremu, izgled i snagu motora. Međutim, tek tokom godina vlasnik otkriva koliko je vozilo zaista dobar izbor. Britanski magazin je zato sproveo svoje godišnje istraživanje pouzdanosti, u saradnji sa kompanijom MotorEasy, a u obzir su uzeta iskustva vlasnika automobila starih do pet godina. Ocjenjivano je koliko je kvarova bilo, koliko je trajala popravka i koliko je koštala. Rezultat je posebno zanimljiv, jer su četiri modela dobila maksimalnu ocjenu od 100 odsto. To znači da nijedan od vlasnika koji su učestvovali u istraživanju nije prijavio kvar na svom automobilu u prethodna 24 mjeseca.

Četiri automobila bez kvarova

Na samom vrhu našli su se Hyundai i10, Hyundai Santa Fe, Kia EV3 i Toyota GR Yaris.

„What Car?“ navodi da su upravo ova četiri modela ostvarila savršen rezultat. Posebno je zanimljiv primjer malog Hyundaija i10, koji je ostvario 100 odsto pouzdanosti. Kod njega nije prijavljen nijedan kvar, pa su prosječni troškovi popravke, kao i vrijeme provedeno van upotrebe, bili – nula.

Drugi južnokorejski auto na vrhu liste je Santa Fe, dok je među najpouzdanijima i Kia EV3. Ovaj električni krosover ima posebno značajan rezultat, jer je jedini potpuno električni model koji je u ovom istraživanju dobio maksimalnih 100 odsto. Magazin ističe da je to utoliko značajnije, jer su neki drugi električni automobili imali probleme sa baterijama, motorima i elektronskim sistemima.

Četvrti automobil bez prijavljenog kvara bio je Toyota GR Yaris. Iako je riječ o sportskom automobilu koji je razvijen pod snažnim uticajem relija, pokazao se izuzetno pouzdanim. Nijedan vlasnik ovog modela koji je učestvovao u istraživanju nije prijavio problem.

Visoko je rangiran i Toyota Aygo X, sa ocjenom od čak 99,7 odsto. Samo tri odsto vlasnika prijavilo je neki problem, a jedina oblast u kojoj su zabilježene primjedbe bila je karoserija. Svi ti problemi otklonjeni su besplatno i za najviše jedan dan.

Azijski automobili na vrhu liste

Kada se posmatraju proizvođači u cjelini, na prvom mjestu nalazi se Honda, sa ocjenom pouzdanosti od 96,6 odsto. To je prvi put poslije sedam godina da je ovaj japanski proizvođač zauzeo prvo mjesto u ovom istraživanju. Posebno su dobro prošli modeli Civic, HR-V i Jazz. Slijede Mini, Suzuki i Toyota.

Među najpouzdanijim markama ponovo su se našli proizvođači koji su poznati po relativno konzervativnom pristupu tehnologiji i dugogodišnjem usavršavanju postojećih rješenja. Toyota je, recimo, na četvrtom mjestu sa ocjenom od 95,2 odsto, dok je Kia na osmom sa 94,4 odsto. Na drugoj strani liste nalazi se model koji je imao znatno lošiji rezultat od konkurencije. Riječ je o benzinskom Nissan Juke-u, proizvedenom od 2019. godine, koji je dobio svega 55,2 odsto.

Nissan Juke na dnu liste

Iako je kvar prijavilo 24 odsto vlasnika, pravi problem nije samo u broju neispravnih vozila, već u tome šta se dešavalo nakon kvara.

Čak 64 odsto neispravnih Juke vozila bilo je van upotrebe duže od nedjelju dana, dok je kod 60 odsto slučajeva cijena popravke premašila 1.700 eura. Samo 30 odsto popravki obavljeno je besplatno. Među najčešće prijavljenim problemima bili su 12-voltni akumulator, motor, električni sistemi, sistem za dovod goriva i klimatizacija. Kombinacija dugog zadržavanja automobila u servisu i visokih računa spustila je Juke na samo dno cjelokupne liste automobila obuhvaćenih istraživanjem.

Loš rezultat Juke-a uticao je i na ukupnu poziciju Nissana. Ta marka je sa ocjenom od 89,9 odsto bila tek 29. među 30 proizvođača obuhvaćenih ovogodišnjim istraživanjem, samo ispred MG-a. Fiat i Jaguar su se, takođe, našli pri dnu liste.

Dječje bolesti novih modela

Istraživanje pokazuje i da cijena automobila sama po sebi nije garancija manjeg broja problema. Složeniji automobili, sa velikim brojem elektronskih sistema, imaju više potencijalnih mjesta na kojima može doći do problema. Poseban izvor pritužbi predstavljaju infotainment sistemi, povezivanje telefona, ekrani osjetljivi na dodir i drugi elektronski uređaji. Podaci, takođe, pokazuju koliko je važno biti oprezan sa potpuno novim modelom. Vozila koja tek ulaze na tržište mogu imati takozvane „dječje bolesti”, odnosno probleme koji se uoče tek kada veliki broj automobila počne da se koristi u svakodnevnim uslovima.

Kada je riječ o pogonu, rezultati nisu jednostavni kao što bi se moglo očekivati. Hibridi su se pokazali veoma dobro, dok su neka električna i plug-in hibridna vozila imala više prijavljenih problema.

Primjer Kia EV3, međutim, pokazuje da ni električni automobili nisu nužno osuđeni na lošiju pouzdanost: ovaj model je upravo u prvom istraživanju u kojem je učestvovao dobio maksimalnih 100 odsto.

Na kraju, broj kvarova nije jedina stvar koja određuje koliko će vlasnik biti zadovoljan automobilom. Važni su i brzina servisa, dostupnost i cijena dijelova i to ko plaća popravku. „What Car?“ u svojoj metodologiji zbog toga ne gleda samo da li je došlo do kvara već i koliko je ozbiljan bio problem, koliko je vozilo bilo van upotrebe i koliki je bio trošak popravke, prenosi Politika.

Kragujevac se ponovo učvršćuje kao jedan od najvažnijih industrijskih centara Srbije: iz pogona „Stelantisa“ svakog dana izlazi oko 200 automobila, dok je približno 90 odsto proizvodnje namenjeno kupcima u Evropskoj uniji. Do kraja godine očekuje se proizvodnja između 150.000 i 160.000 vozila, što fabrici vraća mesto snažnog oslonca domaćeg izvoza.

Prema podacima koje je objavila „Politika“, rast kragujevačke fabrike dolazi u trenutku kada je izvoz Srbije od januara do jula povećan za 8,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Pokrivenost uvoza izvozom približila se nivou od 83 odsto, a proizvodnja motornih vozila i prikolica izdvaja se kao jedan od glavnih pokretača takvog rezultata.

Posebnu težinu ima podatak da je trgovinski deficit Srbije sa Evropskom unijom prepolovljen. U razmeni sa Italijom ostvaren je suficit od 105 miliona evra, dok je pozitivan rezultat zabeležen i u trgovini sa Nemačkom, Velikom Britanijom i Grčkom. U takvoj slici „Stelantis“ više nije samo velika fabrika, već važna tačka ukupne izvozne stabilnosti zemlje.

„Grande Panda“ nosi novi industrijski ciklus

Okosnicu proizvodnje čini „Fijat Grande Panda“, koja se u Kragujevcu izrađuje u električnoj, hibridnoj i benzinskoj verziji. Šira ponuda pogona, uz odnos cene i kvaliteta, omogućava tom modelu da odgovori na različite zahteve evropskog tržišta i da istovremeno zadrži proizvodnju u Srbiji na visokom nivou.

Fabrika radi u tri smene i zapošljava više od 4.500 ljudi. Automobilska industrija učestvuje sa oko 15,5 odsto u ukupnom izvozu Srbije, zbog čega svaki novi rast proizvodnje u Kragujevcu ima posledice koje se osećaju i van Šumadije – kroz logistiku, dobavljače, prerađivačku industriju i nova radna mesta.

Naredni korak trebalo bi da bude veće uključivanje domaćih kompanija u lanac dobavljača. Proizvodnja visokotehnoloških komponenti i baterija u Srbiji smanjila bi zavisnost od uvoza i omogućila da veći deo vrednosti svakog proizvedenog automobila ostane u zemlji.

Kragujevac je decenijama bio simbol srpske auto-industrije. Današnje brojke pokazuju da taj grad ponovo postaje važan na evropskoj mapi proizvodnje, ali i da se vrednost fabrike neće meriti samo brojem vozila, već sposobnošću da oko sebe izgradi snažniji domaći industrijski krug.

Nedelje stajanja mogu skupo da koštaju…Ostavili ste automobil na parkingu tokom odmora? Ovo vas može sačekati po povratku.

Bili ste na odmoru, a svog ljubimca na četiri točka ostavili ste na parkingu. Par nedelja čekanja i vaš automobil je prekriven lišćem, smolom, ptičijim izmetom… raznovrsnom prljavštinom.

Dakle, čeka vas temeljno pranje. Međutim, što je čekanje duže, potencijalno mogu nastati problemi koji se ne mogu rešiti običnim pranjem, piše sajt Polovni automobili.

Evo na šta treba obratiti pažnju ako je automobil (pre)dugo stajao parkiran i nekorišćen.

Akumulator

Savremeni automobili imaju veoma kompleksnu elektroniku koja ne prestaje da radi kada izađete iz vozila i zaključate ga. Upravo zato jedna od prvih stvari koja se može desiti nakon dužeg stajanja je da vam se isprazni akumulator.

Nemojte misliti da se ovo ne dešava samo pri niskim temperaturama, jer i velike vrućine deluju negativno na napon akumulatora. Logično, što je akumulator stariji, veće su šanse da se ovo desi. Idealna varijanta je da akumulator izvadite iz vozila i dopunite na takozvanim pametnom punjaču (koji se danas mogu kupiti za zaista male pare).

Izbegavajte paljenje na kablove, jer ćete tako akumulatoru dodatno skratiti život. Specijalizovane radnje imaju i uređaj za merenje stanja akumulatora pa tamo možete proveriti koliko je života u njemu preostalo.

Odvodi za kišnicu

Pomenuto lišće i granje će gotovo sigurno zapušiti drenažne otvore ispod vetrobrana koji odvode kišnicu. Rezultat može biti slivanje vode u kabinu. U ozbiljnijim slučajevima sačekaće vas buđ u kabini, koja osim što ne izgleda lepo nije nimalo zdrava.

Možete je očistiti uz pomoć sode bikarbone – pomešajte vodu i sodu bikarbonu u boci za raspršivanje, isprskajte preko delova koji su se ubuđali i kada se ta tečnost osuši sunđerom ili četkom za ribanje uklonite čestice buđi sa površine.

Na kraju nemojte zaboraviti da otpušite odvodne otvore, o čemu smo već pisali.

Gumice brisača

Pre korišćenja pažljivo ih odvojite od vetrobrana i očistite ih suvom krpom. Ukoliko su „zapekli“, najverovatnije će se pri odvajanju guma pokidati, a u tom slučaju ih naravno zamenite.

Još jedna stvar o kojoj treba voditi računa su brizgaljke tečnosti za stakla. Prljavštinu koja se nakupila usled stajanja očistite iglom pre korišćenja.

Ako se umesto čišćenja mlaznica odlučite na metodu silom, to jest držanje ručice za pranje stakla dok tečnost pod pritiskom ne otpuši brizgaljke postoji šansa da pumpa tečnosti pregori.

Duže stajanje od više meseci može dovesti do toga da ova pumpa oksidira i prestane da radi, u tom slučaju jedino rešenje je zamena.

Diskovi kočnica

Duže stajanje će zasigurno dovesti do toga da se na kočionim diskovima pojavi korozija. Osim što ružno izgleda, korozija utiče i na funkcionalnost. Efikasnost kočenja će znatno oslabiti ako su diskovi korodirali, pa o tome svakako vodite računa.

Tokom prve vožnje iskoristite priliku da nizom kratkih kočenja „očistite“ koroziju sa diskova trenjem.

Svakako će proći neko vreme pre nego što kočnice vrate punu funkcionalnost, a u ozbiljnijim slučajevima korozije postoji mogućnost i da se kočiona klješta oštete.

Nivo tečnosti

Pre paljenja automobila proverite nivoe tečnosti. Tu pre svega mislimo na motorno ulje, kočionu i rashladnu tečnost.

O tome kako se pravilno proverava nivo ulja, bilo je reči u posebnom tekstu, a ako se ukaže potreba da ulje dopunite pisali smo i o tome kako odabrati pravo ulje koje odgovara vašem automobilu.

Što se tiče rashladne tečnosti, ako nedostaje malo dovoljno je dopuniti rezervoar sa destilovanom vodom.

Nedostatak kočione tečnosti je ozbiljan problem i ako je indikator ispod minimuma, trebalo bi da automobil „odšlepate“ do majstora.

U tom slučaju kočnice više nemaju svoju funkciju i krajnje je neodgovorno voziti takav automobil. Čak i ako je nivo kočione tečnosti normalan, a automobil je stajao duže od recimo šest meseci, gotovo je izvesno da je ona usled tolikog stajanja izgubila svoja svojstva.

Proverite kod majstora stanje kočione tečnosti, ali će ona gotovo izvesno morati da se zameni. Ako su sve tečnosti u granicama normale, upalite automobil i ostavite ga da radi pet do deset minuta da ulje dobije radnu temperaturu i da se motor dobro podmaže posle stajanja pre nego što se upustite u vožnju.

Gume

Proverite pritisak u gumama. Nakon dužeg stajanja, šanse da su gume izgubile pritisak su veoma visoke. U svakom slučaju, na benzinskoj stanici ili čak ako imate priručnu pumpu dopunite ih po propisu.

Propisan pritisak možete naći na nalepnici koja se obično nalazi na okviru vrata sa vozačeve strane ili sa unutrašnje strane poklopca rezervoara. Ukoliko je ne nađete, potražite u uputstvu za korišćenje automobila.

Duže stajanje, od više meseci može dovesti do toga da se gume deformišu. Ovo će se manifestovati kroz neprekidne vibracije koje ćete tokom vožnje osećati na volanu.

Svakako, proverite kod vulkanizera ali znajte da je u ovom slučaju jedino rešenje zamena gume – reparacije nema.

Američki mehaničar Dejvid Long, poznat pod nadimkom „Car Wizard” (Čarobnjak za automobile), izdvojio je Tojotin pikap iz devedesetih kao jedan od najboljih primera pouzdanosti, jednostavne konstrukcije i izuzetne dugovečnosti.

Postoje automobili koje mehaničari cene zbog niskih troškova održavanja, drugi koji se ističu time što retko završavaju u servisu, kao i oni koji mogu da pređu stotine hiljada kilometara bez većih problema.

Ipak, renomirani američki mehaničar Dejvid Long – milionima ljubitelja automobila poznat kao „Car Wizard” – otišao je korak dalje kada je reč o jednom konkretnom starom Tojotinom modelu. Nakon što je ponovo razmotrio vozila koja je Tojota proizvodila početkom devedesetih, jasno je izneo svoj stav: smatra ga najboljim vozilom na svetu, prenosi Tportal.

Reč je o kompaktnom Tojotinom pikapu iz devedesetih godina. Na američkom tržištu nosio je jednostavan naziv „Toyota Pickup” i pripada istoj generaciji Tojotinih „radnih konja” – pikap vozila koja su u većem delu ostatka sveta poznata pod imenom Hilux.

Njegova glavna teza je da ovaj automobil oličava filozofiju proizvodnje vozila koja je gotovo iščezla: izrada koja je maksimalno jednostavna, uz dovoljno snage za obavljanje zadataka i izdržljivost koja omogućava decenije intenzivne svakodnevne upotrebe.

Upravo zato je video-snimku dao smeo naslov: „Neuništiv! Najbolje vozilo na svetu! Tojotin pikap iz devedesetih.”

Motor koji se ne odlikuje velikom snagom, ali poseduje izuzetnu izdržljivost

Tojotini četvorocilindrični motori 22R i 22R-E igraju ključnu ulogu u stvaranju takve reputacije. Njihove karakteristike možda ne deluju impresivno vozačima današnjice; kasnija verzija, 22R-E, opremljena elektronskim ubrizgavanjem goriva, razvijala je svega oko 115 konjskih snaga.

Međutim, za „Car Wizard-a” snaga nije presudan faktor. Konstrukcija je jednostavna, delovi su relativno lako dostupni, a nema turbo-punjača, složenih sistema za kontrolu izduvnih gasova niti mnoštva međusobno zavisnih elektronskih modula.

MotorTrend takođe opisuje 22R-E kao pouzdan motor, mada sa skromnim performansama. Prema savremenim standardima, Toyota pikap iz tog doba možda je bio spor, bučan i prilično primitivan, ali to očigledno nije narušilo njegovu reputaciju izuzetne dugovečnosti.

Car Wizard opisuje ove klasične Toyota pikape kao „neuništive” – toliko su robusni da su mnogi primerci i danas potpuno funkcionalni, nakon više decenija upotrebe. Torque News navodi da nije retkost naići na vozila koja su prešla između 300.000 i 500.000 milja, što je otprilike 480.000 do 800.000 kilometara.

Njegova izdržljivost ne zavisi isključivo od motora. Klasična konstrukcija sa šasijom i karoserijom, jednostavan pogonski sklop, robusno vešanje i relativno mali broj previše složenih komponenti omogućili su ovom vozilu da služi kao pouzdana radna mašina i terenac, ali i kao vozilo za svakodnevnu upotrebu.

Tojota ga je razvila na temelju tri ključna koncepta

Pohvale koje iznosi „Car Wizard” zanimljivo se poklapaju sa onim što sama Tojota navodi o ovoj generaciji.

Peta generacija modela Hilux predstavljena je 1988. godine, a Tojota ističe da su se prilikom njenog razvoja vodili trima ključnim konceptima: snagom, izdržljivošću i udobnošću.

Bilo je to vreme kada pikap više nije morao da služi isključivo kao radno vozilo. Tojota je težila tome da unapredi udobnost i opremljenost kako bi vozilo moglo da funkcioniše i poput putničkog automobila, a da se pritom ne žrtvuje robusnost po kojoj je ovaj model već bio poznat.

Tojota i danas ističe pouzdanost, izdržljivost i sposobnost modela Hilux da funkcioniše u zahtevnim uslovima kao kvalitete koji su izgradili njegovu globalnu reputaciju.

Drugim rečima, priča o njegovoj izdržljivosti nije nastala na društvenim mrežama poslednjih godina; ona je građena decenijama.

Ipak, nije svaka stara Tojota neuništiva

Postoji važna napomena. Pohvale koje upućuje „Car Wizard” ne znače da je dobra ideja kupiti bilo koji Tojotin pikap iz devedesetih na koji naiđete u oglasima.

Reč je o vozilima koja su sada starija od 30 godina. Korozija šasije, loše izvedene popravke u prošlosti, zapušteni sistemi za hlađenje i decenije intenzivne upotrebe mogu uništiti čak i konstrukciju koja je prvobitno bila veoma izdržljiva.

Pored toga, nisu svi motori iz te generacije uživali istu reputaciju. Uz čuveni četvorocilindrični motor 22R-E, Tojota je u ponudi imala i 3,0-litarski V6 motor poznat kao 3VZ-E. Ovaj motor su pratili dokumentovani problemi sa dihtungom glave, što je navelo Tojotu da pokrene posebnu servisnu akciju za određena godišta modela Pickup, 4Runner i T100.

Zato je kod tako starog automobila stanje konkretnog primerka važnije od reputacije koja prati naziv modela. Pa ipak, upravo to čini procenu koju daje „Car Wizard” tako zanimljivom.

Čovek koji se svakodnevno susreće sa pokvarenim motorima, skupim kvarovima, starom plastikom koja puca i automobilima kod kojih jednostavna popravka zahteva demontažu pola vozila, ne bira najnoviji terenac (SUV) niti luksuznu limuzinu.

Kada govori o automobilu koji najbolje objedinjuje izdržljivost, jednostavnost, upotrebljivost i mogućnost popravke, on se vraća više od tri decenije unazad.

Na staru Tojotu pikap. I naziva je najboljim vozilom na svetu.

Mehanička jednostavnost, umesto tehnološke sofisticiranosti, stvorila je jedan od najizdržljivijih motora u istoriji.

U doba kada dizel motore iz ponude novih generacija automobila postepeno, ali sigurno potiskuju benzinske, benzinsko-električne i potpuno električne opcije, lako je zaboraviti da je ova danas prilično omražena tehnologija ne tako davno bila prvi izbor mnogih vozača.

Ne samo zbog štednje goriva, nego i ponekad neverovatne pouzdanosti koju su omogućavali dizelaši iz Mercedesa. Njihov petocilindarski motor oznake OM 617 s godinama je izgradio ugled motora koji je često nadživeo sam automobil i sa kojim se bez imalo problema moglo preći danas gotovo nezamislivih milion kilometara, prema svedočanstvima brojnih mehaničara širom sveta.

Jedan od sigurno najizdržljivijih motora u istoriji, OM 617 ugrađivao se ispod dugačke haube slavnog Mercedesa W123 i bio je glavni razlog zašto je taj model postao omiljeni izbor taksista širom sveta. Legendarnom rednom petocilindrašu njegov kultni status, međutim, nije omogućila tehnološka sofisticiranost, već, naprotiv, njegova mehanička jednostavnost.

U doba kada je OM 617 nastao, za dizel motore je bilo sasvim uobičajeno da imaju nisku izlaznu snagu po litri zapremine. Relativno mali mehanički stres na pojedinačnim komponentama obezbeđen je masivnim klipovima i klipnjačama koji su radili u robusnom bloku, a „predimenzionirana“ je bila i radilica. Čista mehanika, drugim rečima, bez komplikovane elektronike koja je u periodu od 1974. do 1991. godine, kada se proizvodio ovaj veliki dizelaš, uglavnom bila tek ideja koja je trebalo da bude primenjena u serijskim automobilima.

Uz redovno održavanje i zamenu ulja, kao i popravke koje nisu zahtevale komplikovanu dijagnostiku, već iskusnog mehaničara sa osnovnom opremom, mnogi primerci su često prelazili više od milion kilometara, pa je u nekim slučajevima karoserija došla do kraja životnog veka pre samog motora.

Ta izuzetna izdržljivost imala je svoju cenu u obliku slabih performansi, jer je trolitarski OM 617 sa 88 KS u kasnijim verzijama 300 D nudio prilično spora ubrzanja, kao i vrlo neuglađen, gotovo „traktorski“ rad petocilindraša. Ali, sve je to bilo prihvatljivo ljubiteljima modela W123, kod kojih je on i dan-danas izuzetno cenjen i tražen automobil.

Biznis Kurir/Jutarnji

Svaki vozač bez obzira koju kategoriju vozila koristi, u svojoj karijeri zasigurno ima bogato iskustvo u zavisnosti koliko vremenski ta iskustva pamti.

Najgora su ona kada vam se na putu desi nešto što se ne može tako lako kontrolisati ili ako ste na put krenuli sa polovnim automobilom čija je prošlost upitna po bilo kom osnovu a niste ga do detalja dijagnostikovali?

I kao što sam naslov kaže, ovo je priča sa jednog putovanja a možemo ga kategorisati kao ono iznenadno ali, na kraju, zaključak je da se sve dobro završilo, jer uvijek može biti i bez toga a može sve biti i mnogo komplikovanije?

Kad imate tri auta a spadate u onu kategoriju ljudi, vozača, koji poslednji paru ulažete u auto kako bi u svakom trenutku bili sigurni da će vas vaš ljubimac dovesti do destinacije u koju ste se zaputili, onda vas to, siguran sam, košta onako, iznad prosjeka!

U prvom redu, pitate se da li vam trebaju tri auta ili možda i sa dva možete zadovoljiti svoje potrebe, međutim, kad pravite izbor, onda razmišljate i polazite od osnova a to je za koje potrebe birate auto za sebe?

Uobičajeno je da većina ljudi nastoji imati jedan noviji a samim tim i sigurniji auto za neke duge relacije i on mora biti u TOP stanju i za njega ste već izdvojili značajnu sumu novca i on je tu, u garaži.

Takav auto vam nije da ga vozite svaki dan, po gradu u svakodnevnoj gužvi gdje vam opasnosti vrebaju na svakoj raskrsnici te nikad niste sigurni da ćete sačuvati njegov izgled i funkcionalsnost.

Zbog toga a i zbog mnogih i raznoraznih okolnosti odlučujete da imate i neki manji, obično, ali i jeftiniji auto, za koji ćete izdvojiti manje novca i ako se njemu nešto, neočekivano desi, onako neplanirano, kao, biće vam lakše ili će vas manje koštati.

I tako ste već odabrali takav auto, solidan je u svakom smislu, nije sve cakum-pakum ali vozite ga svaki dan, zimi i ljeti, nema ili možda i ima stalnu garažu, održavate ga u skladu za zakonskim propisima ali i po nekim vašim standardima, iskustvima i na kraju potrebama.

Koliko god je taj auto manji, fizički, i ima manju kubikažu i ostale performanse koje iziskuju manje novca od onog koji izdvajate za onaj, prvi, reprezentativni automobil, ipak i za njega izdvajate solidan dio iz kućnog budžeta ali, tako ste već navikli, takvu kombinaciju zahtjeva vaš posao i to nekako funkcioniše.

Međutim to su one standardne kalkulacije i sa njima se nosite sve dok na ove naše prostore ne nametnu neke neočekivane okolnosti kao što je , recimo rat na Bliskom istoku, blokade u Ormuskom moreuzu i tome slično i te okolnosti vam neočekivano povećaju cijene goriva do te mjere da počinjete da kalkulišete i sa tim troškovima.

Do tada ste vozili samo benzince, sa plinom ili ne i to je, za sada, ne računajući ponudu elektro ili hibridnih agregata koji su opet mnogo skuplji u nabavci, te zbog novih cijena goriva počinjete kalkulisati, koji auto vas manje košta, t.j. koji potroši manje novca na 100 kilometara.

Tada već morate znati koliko kilometara prelazite sa vašim ljubimcima i onda množenjem i dijeljenjem, na površinu vam ispliva da su najjeftiniji automobili, (iz ličnog iskustva), benzinci sa kombinacijom TNG(LPG).

No, ako nemate alternativu benzinu koju sam naveo, onda sve zavisi od snage vaših automobila, zapremine motora, vrste pogona, 4 x 4, ili 2 x 4, terenac ili SUV vozilo i ta matematika se na vašem kalkulatoru završi veoma brzo i lako.

Ali, ako vam je taj reprezentativni auto 4 x 4, zapremine motora 2521 ccm3, benzinac (samo i isključivo) a snaga 200 KS, onda ste, u „problemu“?

Drugi vaš auto je takođe benzinac, 1.6 kubika zapremine, snage 105 KS a pri tome manje siguran a pomenuta i ničim izazvana kriza sa vaše strane potraje 6,10 i više mjeseci, htjeli ili ne lagano, ulazite u novu zamku, koja se zove DIZEL?!

Zašto dizel?

Samo i isključivo zbog manje potrošnje u prosječno pređenim kilometrima koja u ovoj, novoj i u mom slučaju, trećoj varijanti sa polovnim Ford C-MAX-om od 1800 kubika i 115 KS, iznosi 6-7 litara na 100 kilometara…

Kad se osvrnem na svoj prvi auto koji potroši, ako želite i do 15 l/100 km, dolazite do razlike od 100 procenata u potrošnji a onda i u novcu je to duplo manje ili više…?

E, u tom grmu leži zec!

Održavanje dizela je više nego duplo skuplje, jer tu vam kvalitet dizela, zagorčava život, od dizni, boš pumpe, EGR ventila, plivajućeg zamajca, dekarbonizacija, itd.itd.

Kad se vratimo na potrošnju pogonskog goriva i njegovu cijenu, počinjete, bez obzira na iskustvo, znanje, matematiku, da lagano padate u zamku i tada, vam, odjednom, nije previše u svojoj ergeli imati i još jednog, dizelaša???

Iskrena priča, tačna 99%, lično moje iskustvo i završava se definitivnom odlukom. Kupuje se dizel, određenih performansi ali onaj koji može da u drugom poluvremenu, zamjeni prvog, „ŠPIC igrača“?

Naučen da odluke donosim brzo, da bi i efekti bili izraženiji, ide se u oglasnike i pronađe ciljani auto jer, ni to nije problem, ima se iskustva i sa automobilima, od onih trkačkih, do onih novih pa i ovih polovnih ali neprovjerenih?

Vizuleni pregledi nisu rizični, zvuk rada motora, dim iz auspuha i na kraju probna vožnja i nema tu čekanja, novac iz džepa, prodavcu u ruke, auto na šlepu i kod kuma u servis.

Uobičajena praksa, od EKG-a, ultrazvuka, krvne slike i svega ostalog ali i za to treba vremena a i novca, da ne zaboravim.

„Liječenje“ traje 2 pa i 3 mjeseca, zatim registracija, da bi se obavile test vožnje od 100, 200 i više kilometara i onda ostaju, klima, vizulena dotjerivanja, trapovi, gume, balansiranja trapa i točkova i auto broj tri je na raspolaganju.

Troškovi putovanja, korektni, oni probni, do Banja Luke i nazad, sa 4 putnika u autu, 6.7 litara na 100 kilometara i, to je ono što se i željelo!

Koliko je to zadovoljstvo koštalo, ne govoriš baš svakom, nešto sebe zavaravaš a nešto nekog drugog ali, pretpostavke su stručnjacima veoma lako dostupne ali to i nije neki problem.

U svakom slučaju, sve je zapisano u vremenu i prostoru i o tome se više i ne razmišlja, nego, približava se jul mjesec, jedan od mjeseci kada se nešto više putuje i tako, dolazim u fazu konkretne kombinatorike?

Kad, sa kojim vozilom krenuti na taj put, jer ipak i bez obzira na cijenu vozanja, birate onu sigurniju. Konfor je približan, komocija za četiri putnika, takođe slična i bez obzira na neodlučnost, na kraju, kao što je stalna praksa, na izabrano vozilo se uzima i članska karta AMSRS, ona evropska varijanta i SVAKOM JE PREPORUČUJEM  a godinama sam je i prodavao u našem gradu kao saradnik AMSRS i mnoge drugare sam, “naučio“ da je to preče od potrošnje goriva, komfora, brzine i svega drugog.

Uostalom, tih dana je to iznosilo, upravo kao i danas, okruglo 60 KM.

Zapamtite, to je toliko malo, da niko, ama baš niko, ne treba da razmišlja, uzeti je ili ne!!!

To je jednom u godinu dana, kao i registracija, i moja lična matematika kaže, 20 godina je nabavite, kupite i putujete, koliko, toliko bezbrižno, bar što se tiče bojazni od kvarova ali i ne daj bože nekih havarija.

Ova najprihvatljivija varijanta je najpristupačnija većini kolega jer važi isto u bivšoj SRJ pa i širom Evrope! Korektna ponuda i nije skupa nego vam mnogo i nudi, vjerujete mi!

I šta iskustvo kaže?

Nikad nisam, na ličnu sreću ali više zbog činjenice da sam uvijek u auta ulagao i više od prosječnog kolege ili prijatelja i sve to se stvorilo u meni još u vrijeme zvaničnog nastupa na auto trkama gdje je auto uvijek preče i važnije od vozača, bez obzira kojeg kalibra je on.

I to nikad nema stalan rok trajanja i to nam je svima jasno. Dakle kraći odmor po planu završen, Kraljevo-Beranovac, pa Vlasinsko jezero, došlo vrijeme da se startuje za povratak. Sve je pod kontrolom, vozi se racionalno, svi auto putevi u Srbiji, prebukirani i sad, svaki iskusan vozač nastoji biti racionalan, siguran, razmišljaš o svemu i to je uglavnom uvijek bilo tako ali kad se već ušlo u to treće doba, za nijansu se vožnji pristupa još odgovornije.

Dnevna temperatura, tog dana, kada se putuje kući je oko 16 sati oko 28 stepeni klima se mora koristiti a možda neko i ne bi?

Nova deonica najboljeg i najmodernijeg auto puta u Srbiji, deonica Moravskog koridora, ulaz Adrani, pravac petlja Preljina.

Uživanje u pravom smislu riječi, ali čak ni brzina nije na maksimumu od onog dozvoljenog nego je tu oko 120 km/čas, racionalno, a po ličnoj procjeni i iskustvu, vozim unuke!

I nakon 20-tak minuta, uključnje na Miloš Veliki, znači, petlja Preljina, brzina oko 60 km/čas, sve dok se ne javlja čudan zvuk tipa zujanja, cijukanja, te blagih vibracija, i kao što je normalno, blago kočnica i  već tada, upaljena crvena lampica, ne puni se akumulator?!

Dijagnoza, jasna, PK remen i to vam znači da nema pogona za alternator koji permanentno dopunjava akumulator!!!

Sreća, ispred na 200 metara, velika benzinska pumpa sa stajalištem i svom ponudom! Ta činjeninca, donekle ohrabruje a i dan je, 16,55 minuta ni vrućina se više ne osjeća ali blagi „strah“ od neizvjesnosti pred kojoj sam ja a i moji saputnici? Suvozač, čitav život kao i pravi suvozač na reliju, opuštena, unuci – djeca, gledaju u telefone i pitaju šta je to zujalo deda…?

Što je zujalo na autu, zujalo je a tog trenutka, samo neko čudno „zujanje“ u dedinim ušima. Period od nekih 15-tak minuta zbunjenosti prolazi, vraćam se u aktuelni trenutak, sjedam u auto i tražim spas?

Šta mislite da je spas?

Ukratko, testirajte, na brzinu sami sebe! Nisam siguran da će vas baš mnogo pomisliti na pravu stvar? Neko će reći, ako imaš novac, baci brigu na „veselje“ i nisu daleko od istine. Ali, ja otvaram kasetu, tražim sva prateća dokumenta, životno osiguranje je tu ali, hvala bogu ne treba ali ČLANSKA KARTA AMS RS je odmah ispod!

E, ona je spas i ona je prava sigurnost!

No, prije poziva, uzimam telefon i razmišljam koga imam u Čačku? Mnogo ljudi poznajem, kolegu iz JNA, Milana porijeklom iz Goražda ali…nema broja u telefonu? Sledeći, kolega Miško HERC, kolega sa trka, vidjeli se i družili na Beranovcu prije 4-5 dana i nećete vjerovati, nigdje ni Miška u imeniku…? Počinjem se nervirati! Dominiraju kalkulacije, samo „vratiti“ se u Kraljevo…

Zovem prijatelja, kolegu sa bivših zajedničkih takmičenja, Gorana Vukčevića, rođenog podgoričanina a on misli da mu se javljam iz dosade i ne vjeruje da sam u kvaru, zarobljen. Tražimo rješenja i zaključak, neophodno, brzo donesen je sledeći.

Zovem Jovicu Gojića, sportskog funkcionera i čovjeka  sa kojim sam na Beranovcu proveo petak popodne i subotu, jedan od sudija iz ekipe kraljevčana koji su mi još 1998. godini sudili karting trku u Bijeljini, prvu u istoriji Grada! I od tada, od kartinga, do Jahorina, svih brdskih trka pa do mojih vožnji, čovjek na svakom bio u ulozi sportskog funkcionera a po zanimanju, šta mislite, za divno čudo, automehaničar!

Javlja se na prvo zvonjenje i kaže, hajde bre „Rajko“ šta se brineš, zovi tu šlepu i neka ti auto dovezu ispred AMD u Kraljevu, istovari ga i ujutro u 8 sati dođi da mu j…mo nanu naninu!

Sad kad već imam pola posla završeno, zovem broj u kol centru AMSRS u Banja Luci, 00387 51 34 1285. Umiljat glas mlade osobe, naše Dragane odmah po datim osnovnim podacima kaže, ne sikerajte se zvaće vas neko za 15-20 minuta.

Tačno tako, zove nas Martina iz Zagreba, već zna svoj posao, traži tačnu lokaciju i saopštava da ćemo uskoro imati, definitivno poziv vozača šlep kamiona…

Posle 10 minuta, uslijedio je poziv sa broja 063 MTS-a, gospodin Ivan  samo pita za tačnu lokaciju a ja njega a odakle zove? Kaže Čačak!

Tog trenutka, malo je nedostajalo da ne zapjevam onu…Čačak,Čačak, šumadijski roken-rol…, i bogu mi i ja sjedoh u auto, uzeh moju bocu aqva viva SPORT i malo se odahnulo i samo još čekamo šlepericu i razmišljamo…kakav li je kamion, gdje ćemo sjesti nas četvoro…?

No, i nemamo mnogo remena za razmišljanje jer gospodin Ivan stiže, kamion Atego sa duplom kabinom… Odlično ali nije samo to odlično, pružamo ruku-ruci i odmah slijedi pitanje za mene.

(Pošto sam tog dana nosio bijelu majicu sa likom na grudima, višestrukog šampiona Jugoslavije, bajinobaštanina Obrena Tešića).

Kaže Ivan koga po nadimku svi u autosportu, znaju kao Čupo, a otkuda vam ta majica sa likom legende auto sporta a koji više nije među nama?

Od te legende sam kupio trkački Suzuki Svift 1995 godine, odgovaram ja i tako odosmo u ćaskanje jer zajedno, znamo sve, sve smo zajedno preživljavali i posle utovara auta na šlepu, krećemo ka Kraljevu i tada je, bar za mene i moju posadu, od tog trenutka, sve opuštenije.

Sve to, posle toga ide kao po automatizmu, tu su drugari, novi stan na dan ali od Ivana Labovića, već poznatog iz takvih angažmana tako da do 20,00 sati smo već u stanu, tuširanje i spremanje za večeru kod naših Vukčevića.

Sledeći dan, rano buđenje, bar za mene, lagano spremanje, potrebne stvarčice i ruksak na leđa i u 8,00 sati sam u AMD Kraljevo. Jutarnje zagrijavanje uz kaficu, i već u 8,30, C-MAX je veće na dizalici.

Majstor Jovica, već sve alatke privukao da su mu pri ruci i zaštitne plastike su veće dole. PK kaiš, viri jednim svojim dijelom, nešto je uži i masan od ulja?

Ali, lagano sve se jedno po jedno skida, španer bez one plastične obloge, remenica na kompresoru klime se potpuno odvojila i konačno se definiše konačan razlog za ispadanje i oštećenje PK remena i da se ne povjeruje, zakovao je kompresor klime i prouzrokovao sve ostalo.

I dilema, oko prisustva ulja na uništenom PK remenu je već otkrivena, jer je isti jednim dijelom svoje širine od oko 3 milimetra, namotao se oko remenice na radilici u prostoru ka semeringu na radilici, tako je isti semering nagurao unutra praveći sebi prostor i tu se, pod već radnim pritiskom u motoru pojavilo i motorno ulje…???

Za sada, je već i previše, pravimo popis materijala od onog novog za koji se mora u prodavnicu do polovnog kompresora klime. Isti za 5 minuta nalazimo kod gazda Sime u Mrčajevcima ali samo treba taksijem otići do njega ali vozajući se od prodavnice do prodavnice rezervnih dijelova pronalazimo i kompresor klime kod jednog kod njih. Nešto lakša varijanta jer se ne mora do Mrčajevaca, te koristimo priliku da isprobamo kakav je vruć slagani burek u Kraljevu u blizini pijace i pravac na posao, u radionicu.

Dalje se zviždi kako kažu klinci, majstor Jovica za nekih sat i nešto više završava montažu, probno paljenje, sve funkcioniše, auto ide sa dizalice i posle probne vožnje, pozdravljam se Jovicom i kolegama i pravac po moje saputnike i već oko 13,00 časova, ekipa sa dedom na čelu već stiže do Adrana, zatim Preljina i dalje prema Beogradu, zatim ka Valjevu, do Loznice i u 17, sati, napokon pred kućom!

Epizoda u kojoj po prvi put u svojoj vozačkoj karijeri dugoj 53 godine, doživite kvar na autu, ali valjda se i to mora svakom vozaču bar jednom desiti?

Sve ide u vojni rok ,kako kažu moji prijatelji i kolege ali svi polazimo od pretpostavke da se to vama nikad neće desiti ali sa tom pretpostavkom ili ne, završiću ovu moju priču koja za cilj ima samo jedno!

Ne dozvolite da sebe i svoje vozilo ne „osigurate“ učlanjenjem u AMSRS ili u neku drugu asocijaciju ako živite u nekoj drugoj državi ali svi imaju takve i slične ponude i ni jednog trenutka ne razmišljajte!

Za 60 KM ili 30 eura, koliko možete kupiti benzina, dizela ili bilo kog pogonskog goriva? Veoma malo, negdje u Republici Srpskoj oko 17-18 litara dizela a to je tako malo a dobijete tako mnogo za toliko malo novaca ali kad vam je najpotrebnije!
Što je najbitnije sa ovom kartom, kao prvo imate besplatan prevoz za prvih 100 kilometara ali i neke druge povlastice ali ovo je najbitnije jer gdje god se nađete u tom trenutku, vi odlučujete gdje vas voze, svojoj kući ili do odgovarajućeg automehaničara i to ne samo jednom u toku godine nego i više puta!

Sva iskustva se plaćaju, manje ili više ali ona tuđa, za koje ste čuli od kolega, prijatelja ili slučajnih „prolaznika“, su najjeftinija i zato se vodite njima pogotovo što su poučna  i od velike koristi.

Vjerovatno nijedan proizvođač nije predvidio da će motor raditi u praznom hodu, odnosno leru, gotovo neprekidno 365 dana u godini.

Upravo takvu situaciju otkrio je jedan američki mehaničar, a stanje motora ga je šokiralo, iako je automobil prešao tek oko 20.000 kilometara.

Riječ je o neobičnom primjerku modela Kia Soul iz 2025. godine, sa atmosferskim 2,0-litarskim benzinskim motorom i klasičnim višetačkovnim ubrizgavanjem. To je jedna od jednostavnijih i pouzdanijih konfiguracija motora, pa nije bilo razloga da otkaže nakon samo godinu dana rada.

Ipak, motor je proglašen neispravnim, a ovlašteni Kia servis odbio je da ga popravi u okviru garancije. Nakon pregleda zaključeno je da nije riječ o fabričkom nedostatku, već da vlasnik mora sam snositi troškove ugradnje novog motora.

Na prvi pogled, to zvuči nevjerovatno za automobil star samo godinu dana. Međutim, vozilo je potom dovezeno kod nezavisnog mehaničara kako bi procijenio može li se motor spasiti.

 Odbijena garancija

Prvo je očitao greške pohranjene u računaru vozila i pronašao kodove koji su ukazivali na problem sa položajem bregaste osovine, što je obično znak istegnutog razvodnog lanca ili ozbiljnog mehaničkog kvara.

Nakon skidanja poklopca glave motora otkriven je pravi razmjer štete. Iako je nivo ulja bio dovoljan, motor je radio veoma bučno, a iz auspuha je izlazio plavi dim, što ukazuje na sagorijevanje ulja.

Unutrašnjost motora bila je prekrivena gustim talogom, umjesto čistim uljem. Bregaste osovine bile su prekrivene pocrnjelim naslagama, a na njima su bili vidljivi tragovi habanja. Razvodni lanac bio je ozbiljno oslabljen, vjerovatno zato što zatezači više nisu mogli normalno da rade zbog ulja koje se pretvorilo u gusti gel.

Mehaničar je zato izjavio da u potpunosti razumije odluku ovlaštenog servisa da odbije garanciju. Prema njegovim riječima, nije riječ o fabričkom kvaru, već o posljedicama potpuno nepravilnog načina korištenja vozila.

Koristila ga zaštitarska agencija

Objašnjenje je, međutim, veoma neobično. Automobil pripada zaštitarskoj kompaniji čiji zaposleni dežuraju u vozilu na različitim lokacijama. Kako bi klima-uređaj radio tokom ljeta, a grijanje tokom zime, motor je gotovo stalno ostajao upaljen dok su zaštitari sjedili u automobilu.

Kada bi jedna smjena završila, druga bi preuzimala vozilo bez gašenja motora. Automobil bi se tokom dana vozio svega nekoliko desetina minuta, uglavnom do sjedišta kompanije ili nove lokacije, dok je ostatak vremena radio u mjestu.

Predstavnik kompanije priznao je mehaničaru da motor praktično nikada nisu gasili jer su smatrali da će ga sljedeća smjena svakako odmah koristiti.

Tokom godine na instrument-tabli povremeno su se pojavljivala upozorenja o niskom nivou ulja, pa su zaposleni samo dolijevali ulje specifikacije 0W-20. Međutim, ulje nikada nije zamijenjeno.

Trebalo je češće mijenjati ulje

Ovaj slučaj pokazuje zašto radni sati motora mogu biti važniji od broja pređenih kilometara. Ako je motor zaista radio gotovo neprekidno godinu dana, mogao je sakupiti oko 10.000 radnih sati.

Osim toga, dugotrajan rad motora u leru predstavlja veliko opterećenje, posebno kada se obavlja bez odgovarajućeg održavanja. Zbog toga se kod vozila koja veći dio vremena provode u praznom hodu intervali održavanja ne bi trebali posmatrati isključivo kroz broj pređenih kilometara.

Zaključak je jednostavan – motori nisu konstruisani za ovakav način rada. Bez obzira na marku automobila, dugotrajan rad u mjestu bez redovne zamjene ulja može dovesti do ozbiljnih oštećenja.

Zbog toga bi vozila koja veći dio vremena provode u leru trebalo održavati češće nego što to nalaže samo kilometraža,piše klix.

Kada je mehaničar otvorio motor usledilo je veliko iznenađenje…V8 motor Ševrolet Kamara koji je skoro četiri godine proveo u reci. Sačuvani delovi su ga iznenadili, a jedan trag probudio sumnju.

Ševrolet Kamaro iz 2011. godine gotovo četiri godine ležao je na dnu reke Ohajo. Kada je njegov zarđali 6,2-litarski V8 motor konačno završio u radionici, činilo se da će rastavljanje biti samo potvrda onoga što je već bilo očigledno – da od njega nije ostalo ništa osim gomile metala za otpad.

Međutim, iskusnog mehaničara Erika, poznatog po Jutjub kanalu „I Do Cars“, u unutrašnjosti agregata sačekala su dva iznenađenja. Prvo je pokazalo koliko motorno ulje može da zaštiti metal, a drugo je otvorilo pitanje da li je automobil zaista slučajno završio u reci.

Rđa samo spolja

Foto: youtube/ I Do Cars

Godine provedene pod vodom ostavile su ozbiljne posledice. Spoljašnjost motora bila je prekrivena korozijom, pojedini delovi potpuno su propali, a svaki naredni korak rastavljanja zahtevao je mnogo strpljenja.

Ipak, ispod zarđale površine slika nije bila onakva kakvu je Erik očekivao. Tamo gde se zadržao sloj motornog ulja, metalne komponente bile su delimično zaštićene od vode. Upravo je uljni film usporio proces korozije i sačuvao pojedine delove znatno bolje nego što bi se moglo pretpostaviti posle višegodišnjeg boravka na rečnom dnu.

Najveće iznenađenje bila je radilica. Mehaničar je procenio da bi ona, uprkos svemu što je pretrpela, mogla da bude obnovljena i ponovo upotrebljena. Međutim, jedan drugi detalj ubrzo je potisnuo priču o neverovatno očuvanim delovima u drugi plan.

Čudan trag u motoru

Erik je prilikom pregleda ventilskog mehanizma otkrio da nedostaje jedna potisna šipka. Istovremeno, odgovarajuća klackalica ventila nije imala očekivanu napetost. Takav nedostatak nije mogao da bude jednostavno pripisan vodi, rđi ili dugom stajanju automobila.

Pogledajte u galeriji kako je izgledao motor nakion otvaranja:

Vidi galeriju

Zarđali V8 motor Ševrolet Kamara izvučenog iz reke Ohajo posle četiri godine Foto: youtube/ I Do Cars

Pojavila se mogućnost da je Kamaro imao ozbiljan problem i pre nego što je potopljen. Mehaničar je pretpostavio da je možda došlo do kvara podizača ventila, koji može da izazove neprijatno lupkanje motora i zahteva skup popravak.

Prema njegovoj teoriji, neko je mogao namerno da ukloni potisnu šipku kako bi problematični ventil prestao da stvara buku. Automobil bi i dalje mogao da se kreće, ali motor ne bi radio pravilno jer u jednom cilindru ne bi dolazilo do sagorevanja.

Sumnju je pojačao još jedan trag. Poklopac ventila skinut je neobično lako, što je ukazivalo na mogućnost da je neko već otvarao motor pre nego što je Kamaro završio pod vodom.

Krađa i osiguranje

Prava misterija počela je tek kada su tragovi iz motora povezani sa istorijom vozila. Prema podacima iz izveštaja kompanije Karfaks, koje prenosi „Autoblog“, istog dana navodno su zabeleženi prijava krađe i isplata osiguranja.

Erik je zato izneo teoriju da je vlasnik možda želeo da izbegne skup popravak. Prema njegovoj pretpostavci, automobil je mogao da bude prijavljen kao ukraden, a potom namerno odvezen u reku kako bi bio proglašen potpuno uništenim.

Ovakav scenario zvuči poput zapleta kriminalističkog filma, ali nije potvrđen. Reč je isključivo o sumnji koju je mehaničar izneo na osnovu nedostajućeg dela, tragova ranijeg otvaranja motora i podataka o osiguranju. Nema dokaza da je Kamaro zaista namerno potopljen.

Ulje sprečilo propadanje

Foto: youtube/ I Do Cars

Rastavljanje motora ipak je pružilo zanimljiv odgovor na pitanje kako su pojedine komponente preživele gotovo četiri godine pod vodom. Zaštitni sloj ulja sprečio je neposredan kontakt dela metala sa vodom i tako usporio njegovo propadanje.

Važnu ulogu mogao je da ima i trenutak u kojem je automobil potopljen. Kada ugašen motor završi pod vodom, šteta se razvija drugačije nego kada agregat tokom rada usisa veliku količinu vode.

U tom slučaju može da dođe do hidrauličkog udara. Pošto voda praktično ne može da se sabije poput mešavine vazduha i goriva, kretanje klipa može naglo da bude zaustavljeno, što dovodi do savijanja klipnjače i teških oštećenja u unutrašnjosti motora.

Na pronađenom V8 agregatu najveću štetu, po svemu sudeći, napravile su godine provedene u vodi. Ipak, priča o ovom Kamaru postala je zanimljiva zbog onoga što je preživelo – ali i zbog tragova koji su otvorili pitanje zašto je automobil uopšte završio na dnu reke.

U Registru civilnih vazduhoplova BiH, koju je Direkcija za civilno vazduhoplovstvo BiH nedavno ažurirala, nalaze se ukupno 103 aviona i ostale letjelice, od čega je 34 u vlasništvu fizičkih lica, odnosno građana.

Ko sve posjeduje letjelice u BiH?

• Fizička lica
• Aero-klubovi
• Privatne kompanije
• Javna preduzeća
• Ministarstva i policijske strukture
• Civilna zaštita
• Druge državne i lokalne institucije

Iako bi se, na osnovu ovih cifara, moglo zaključiti da je domaća flota poprilično bogata, detaljnom analizom je lako ustanoviti da je uglavnom riječ o letjelicama starim po nekoliko decenija.

U vlasništvu građana su, između ostalog, ultralake letjelice, jedrilice, ali i manji avioni, poput cesne C-172 i cesne F172 M.

Ko su vlasnici aviona

Na fizička lica je, dakle, registrovana trećina letjelica u BiH, a ostale se vode na privatnim ili javnim preduzećima, aero-klubovima, državnim institucijama itd.

Najmlađi u bh. floti je helikopter Airbus AS350, koji služi za potrebe civilne zaštite, policije i zdravstvenih intervencija, a nabavku je finansirala Vlada Zeničko-dobojskog kantona.

Helikopter, koji je opremljen savremenom i naprednom opremom, namijenjen je za gašenje požara, transport osoba, hitnu medicinsku evakuaciju, kao i druge intervencije u nepristupačnim područjima, a, kako je potvrđeno „Nezavisnim novinama“, registrovan je 24. juna 2026.

Sletio na Mont Everest

„Airbus AS350 je jedini helikopter koji je sletio na Mont Everest, na 8.848 metara nadmorske visine. To dovoljno govori o njegovim mogućnostima. Ovo je najbolji helikopter u svojoj klasi u svijetu“, izjavio je kada je ovaj helikopter stigao u Zenicu pilot Vahidin Dino Mahmutović.

Podaci iz registra pokazuju da, kada je riječ o vlasničkoj strukturi, najveći broj letjelica, čak 45 od 103, pripada aero-klubovima širom BiH. Svoju flotu, tako, imaju aero-klubovi „Prijedor“, „Tuzla“, „Sarajevo“ i drugi.

I firme imaju avione

Pojedine firme, takođe, imaju svoje letjelice. Tako, primjera radi, cesnu ima Tehnički remont Bratunac. Vlada Republike Srpske takođe ima više letjelica, uglavnom helikoptera, koji su registrovani na MUP Republike Srpske.

Kada je riječ o samim tipovima letjelica u BiH, prednjači porodica UTVA, proizvođača iz Pančeva, čijim „čeličnim pticama“ su se uglavnom opremili aero-klubovi.

Ključ u održavanju

Omer Kulić, doktor nauka iz oblasti avijacije, kaže da je nevjerovatan podatak da je u BiH više od 100 letjelica. Pitanje je, dodaje on, koliko je od njih operativno, odnosno koliko ih leti.

„Kada su u pitanju letjelice koje imaju građani, sve je to stari krš. Stare su po 20 godina, pa i više. Kada je u pitanju bezbjednost, one moraju da prođu, uslovno rečeno, tehnički pregled, ali zavisi koliko se dobro održavaju, a i to je upitna stvar, vjerujte“, rekao je Kulić za „Nezavisne novine“.

Evo koje prekršaje će policija snimati iz vazduha… Saobraćajna policija u Srbiji uskoro će u kontroli saobraćaja koristiti i dronove, koji će iz vazduha beležiti najteže saobraćajne prekršaje i pomoći u efikasnijem otkrivanju nesavesnih vozača. Ovakav način nadzora već se primenjuje u pojedinim evropskim zemljama, a cilj je povećanje bezbednosti svih učesnika u saobraćaju.

Kako prenosi 021.rs, dronovi će omogućiti policiji bolji pregled deonica puta i lakše uočavanje prekršaja koje je teško registrovati klasičnim patrolama ili stacionarnim kamerama.

Šta će dronovi snimati?

Prema najavama, bespilotne letelice koristiće se za otkrivanje najtežih saobraćajnih prekršaja, među kojima su:

• nepropisno preticanje,
• prelazak preko pune linije,
• vožnja zaustavnom trakom,
• nepoštovanje prvenstva prolaza,
• ugrožavanje drugih učesnika u saobraćaju,
• druga opasna ponašanja vozača koja mogu dovesti do saobraćajnih nezgoda.

Snimci prikupljeni dronovima moći će da posluže kao dokaz u prekršajnom postupku.

Veća kontrola i na putevima kroz Srem

Vozači koji saobraćaju auto-putem kroz Srem, kao i na magistralnim i regionalnim putevima, mogu očekivati pojačanu kontrolu, posebno tokom letnje sezone kada je intenzitet saobraćaja znatno veći zbog tranzita ka Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

MUP je i ranije najavljivao da će nastaviti sa uvođenjem savremenih tehnologija u rad saobraćajne policije, uz već postojeće stacionarne kamere, presretače i sisteme za merenje prosečne brzine.

Nadležni apeluju na vozače da poštuju saobraćajne propise, ograničenja brzine i privremenu signalizaciju, ističući da je cilj novih sistema kontrole povećanje bezbednosti na putevima i smanjenje broja saobraćajnih nezgoda.

A kazne, one će vam stizati na kućnu adresu ili ćete za njih saznati kad želite da produžite registraciju, pa kažu, ne možee?!