Auto-industrija se okrenula skupljim modelima, a jeftini automobili gotovo da su nestali.

Iako prosečna cena novog automobila u SAD danas iznosi oko 50.000 dolara, analitičari kompanije Cox Automotive smatraju da automobili nisu glavni razlog problema sa pristupačnošću.

Po njima, najveći teret predstavljaju rast cena stanovanja, hrane, osiguranja, kredita i drugih životnih troškova.

Istovremeno, novi automobili nude znatno više opreme nego pre deset godina. Sistemi poput automatskog kočenja, adaptivnog tempomata, asistencije za zadržavanje u traci i velikih multimedijalnih ekrana danas su standard i u pristupačnijim modelima.

Međutim, postoji i druga strana priče. Poslednjih godina mnogi jeftini modeli nestali su sa tržišta.

Automobili kao što su Honda Fit/Jazz, Ford Fiesta i Chevrolet Spark više se ne proizvode, dok proizvođači sve više favorizuju skuplje SUV modele i bolje opremljene verzije.

Zbog toga kupci danas imaju znatno manji izbor zaista povoljnih novih automobila nego pre deset godina.

Iako rast životnih troškova jeste veliki problem, analitičari ističu da je i sama auto-industrija doprinela tome što su pristupačni modeli gotovo nestali sa tržišta.

Iako se ova vest odnosi na američko tržište, isti trend možemo videti i u Evropi, gde se mnogi mali, pristupačni automobili ukidaju, a na njihovo mesto dolaze krosoveri ili električni pandani.

U oba slučaja, u pitanju su modeli skuplji od onih koje nasleđuju.

Kina je počela s raspoređivanjem UBTechovih humanoidnih robota Walker S2 na graničnom prelazu Fangchenggang u Guangxiju na granici s Vijetnamom.

Ovo je realizacija ugovora vrijednog oko 37 miliona američkih dolara, o kojem je prvi put izvještavano u novembru 2025. godine, a Interesting Engineering sada potvrdio da su početne jedinice sada aktivne na prelazu.

Roboti se bave vođenjem putnika u redu čekanja, višejezičnim instrukcijama za putnike, patroliranjem koridora i inspekcijom teretnih traka, koristeći optičke skenere za očitavanje identifikacionih brojeva kontejnera i manifesta prije nego što prenesu rezultate ljudskim službenicima. Za timove za robotiku i strojno učenje, Fangchenggang je test opterećenja sistema percepcije i sigurnosti u stvarnom svijetu u prepunom, višejezičnom okruženju, sasvim drugačijem od fabričkog pogona. Tačan broj raspoređenih jedinica i metrike performansi ostaju tajna.

Granični prijelazi su zahtjevan poligon za utjelovljenu umjetnu inteligenciju jer kombinuju zahtjeve za održivim protokom, uske tolerancije na kvarove i stalno promjenjive uslove, gužve, vrijeme i više jezika, s kojima se većina industrijskih humanoidnih implementacija nikada ne suočava. Fangchenggang pruža praktičarima rijetke podatke iz stvarnog svijeta o tome koliko je komercijalna humanoidna robotika zapravo napredovala prema toj granici.

Evropsko tržište automobila dostiglo je važnu prekretnicu. Tokom maja su električni automobili prvi put bili prodavaniji od modela sa isključivo benzinskim motorima u Evropi, uključujući zemlje Evropske unije, Veliku Britaniju i članice EFTA.

Ukupno je u maju registrovano oko 1,15 miliona novih automobila, što je rast od 3,6 odsto u odnosu na isti mjesec prošle godine. Električni automobili zauzeli su 23,3 odsto tržišta, dok su benzinci pali na 21,7 odsto. Ispred oba pogona i dalje su klasični hibridi.

U samoj Evropskoj uniji električni automobili još zaostaju za benzincima, ali vrlo malo. Od početka godine registrovano je više od 950.000 potpuno električnih vozila, koja sada imaju tržišni udio od 20 odsto.

Najveći rast prodaje električnih automobila zabilježen je u Italiji (+75,7%), Francuskoj (+55,4%) i Njemačkoj (+40,9%).

Veliki doprinos rastu dao je Tesla, čija je prodaja u Evropi u maju gotovo udvostručena. Model Y ponovo je bio najprodavaniji električni automobil sa 17.183 prodata primjerka, dok je Model 3 zabilježio rast prodaje od čak 198 odsto.

Istovremeno, potražnja za automobilima sa benzinskim motorima u Evropi pala je za 18,2 odsto, dok je prodaja dizelaša smanjena za 16,6 odsto. Najveći pad prodaje benzinaca zabilježen je u Francuskoj, Španiji i Njemačkoj.

Sve značajniju ulogu imaju i kineski proizvođači. BYD je u maju prvi put postao najprodavaniji kineski automobilski brend u Evropi, prestigavši MG (SAIC Motor). 

Snažan rast bilježe i Chery, Leapmotor, Geely i Xpeng, potvrđujući da kineski proizvođači nastavljaju ubrzano da osvajaju evropsko tržište, prenosi b92.

U ovoj kafani, gosti se vraćaju zbog niskih cena i velikih porcija, kafa košta devet dinara, a salate i pogače su besplatne uz roštilj.Beograđani debelo jeli i pili u ovoj kafani za bagatelu: Srbi šokirani cenama, ovo daju za džabe…

Jeftine cene hrane i pića u kafani kod Aleksinca Foto: Dejan Krsmanovic / Alamy / Profi, Kurir

U vremenu kada domaća kafa u većini kafića košta i više od 200 dinara, naročito u Beogradu, u jednoj kafani na jugu Srbije turska kafa i dalje se služi za neverovatnih devet dinara! I to ne sama. Uz nju gost dobija i čašu kisele vode. Na prvu zvuči kao greška u cenovniku ili priča iz nekih davnih vremena, ali u Draževcu kod Aleksinca to je svakodnevica.

U ovoj kafani kraj auto-puta, na oko pola sata vožnje od Niša, gužve su toliko velike da se često čeka slobodan sto, jer rezervacije ne postoje. Vikendom i u vreme ručka parking je pun, a gosti dolaze sa svih strana juga Srbije, ali i iz drugih krajeva zemlje, samo da provere da li su priče o nestvarno niskim cenama zaista tačne.

I jesu.

Domaća kafa košta svega devet dinara, čaj 20, sok 80, pivo 160, rakije, vinjak i votka po 120 dinara. Litar vina je 800 dinara, dok je flaša buteljke 1.000. Čak ni kisela voda od litar ne prelazi 150 dinara.

Međutim, ono zbog čega gosti najviše dolaze nisu samo cene pića, već ogromne porcije domaće hrane zbog kojih mnogi ne uspeju sami da pojedu ono što naruče. Posebno je poznat čuveni „buć-buć“, svinjsko meso kuvano pod sačem, koje košta 1.000 dinara, ali je porcija toliko obilna da je gosti često dele.

Na meniju su i tavče pasulj za 300 dinara, čorba za svega 50, pljeskavica od 150 grama za 300 dinara, dok duplo veća, od 300 grama, košta 600. Za isti novac služe se i ćevapi i uštipci od 300 grama. Kobasica je 150 dinara, dok se piletina, vešalica, dimljena vešalica, ćulbastija i ražnjići kreću oko 500 dinara po porciji.

Salate i pogače besplatne 

Goste posebno iznenadi i napomena iz jelovnika da pogače i gotovo sve salate dobijaju se besplatno uz roštilj. Izuzetak su samo urnebes, koji košta 150 dinara po porciji, i papričice koje su 20 dinara po komadu. Pogače se, inače, prodaju i posebno, pa najveća od 800 grama košta svega 120 dinara.

Iako su cene gotovo nestvarne, promet je ogroman. Konobari jedva postižu da usluže sve goste, pa nije neobično da se i obična kafa čeka petnaestak minuta. Ali retko ko se zbog toga ljuti, većina kaže da se ovakav odnos cene, količine i kvaliteta danas teško može pronaći bilo gde u Srbiji. 

Da su priče o jeftinoj kafani istinite potvrđuje i račun jedne grupe gostiju iz Beograda. Šest osoba jelo je i pilo za ukupno 4.500 dinara. Drugim rečima, u Draževcu i dalje može ozbiljno da se ruča i popije piće za oko 500 dinara po osobi, dok se za manje od 1.000 dinara može jesti i piti više nego pristojno.

Cenovnik pića

• čaj 20
• domaća kafa 9
• sok 0,2 80
• kisela voda 1 litar 150
• vino buteljno flaša 1.000
• vino 1 litar 800
• pivo 160
• rakije 120
• vinjak 120
• votka 120
• likeri 0,3 240
• vermut  240

Cene salata

• urnebes porcija 150
• papričice komad 20
• Hleb
• pogača 400 gr 80
• pogača 500 gr 100
• pogača 800 gr 120

Cenovnik jela

• pasulj tavče 300
• čorba 50
• pljeskavica 150 gr 300
• pljeskavica 300 gr 600
• uštipci 300 gr 600
• ćevapi 300 gr 600
• kobasica 100 gr 150
• piletina 190 gr 500
• buć-buć 1.000 
• svinjski file 180 gr 520
• vešalica 180 gr 520
• dimljena vešalica 170 gr 520
• ćulbastija 180 gr 520
• ražnjići 180 gr 520
• pastrmka na žaru 1.800 po kilogramu 

Iznosi su u dinarima.

Stroža kaznena politika i postavljanje sve većeg broja radara na putevima Republike Srpske dalo je prošle godine finansijske rezultate, jer su za prekršaje u saobraćaju izrečene novčane kazne od skoro 37 miliona KM, pokazuju zvanični podaci MUP-a Republike Srpske.

Nažalost, mjere koje preduzima policija Republike Srpske kada je u pitanju bezbjednost saobraćaja nisu pomogle da se smanji broj saobraćajnih nezgoda i broj stradalih.

„Na putevima Srpske prošle godine se dogodilo 13.484 saobraćajne nezgode, što je za skoro 25 odsto više u odnosu na 2024. godinu. U nezgodama je poginulo 129 lica, što je za 35 lica ili za 37 odsto više nego godinu ranije“, navodi se u izvještaju o radu MUP RS za 2025. godinu.

Kod saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima, precizira se dalje, najčešći uzrok je bila neprilagođena i nepropisna brzina kretanja (46 odsto slučajeva) i strana kretanja (28,3 odsto), dok je upravljanjem vozilom pod dejstvom alkohola preko 1,5 g/kg počinjeno 4,4 odsto nezgoda.

Da policajci nisu sjedili skrštenih ruku pokazuju podaci o broju izdatih prekršajnih naloga.

„Evidentirano je 443.320 prekršaja u saobraćaju i sankcionisano 408.225 počinilaca, što je za 18,8 više u odnosu na 2024. godinu“, navodi se u izvještaju.

Policijski službenici bili su nešto stroži i efikasniji kada su u pitanju višestruki povratnici najtežih prekršaja iz oblasti bezbjednosti saobraćaja od kojih su oduzeta 102 vozila, što je za tri odsto više u odnosu na prethodnu godinu.

Od 2027 sve se menja, nova pravila donose duži vek uređaja!Da bi se smanjio otpad EU uvodi pravilo da će svi mobilni telefoni imati baterije koje će moći da se menjaju, kao i jedan USB-C punjač za više aparata.

Novi propis Evropske unije zahtevaju da svi mobilni telefoni koji se prodaju u bloku imaju baterije koje korisnik može da zameni sam.

To pravilo deo je ažuriranog zakonodavstva EU o baterijama, usvojenog 2023. godine, i stupiće na snagu 18. februara 2027. Tako će proizvođači biti primorani da dizajniraju pametne telefone sa baterijama koje korisnici mogu lako sami da zamene, što označava pomak od zatvorenih dizajna koji su dominirali industrijom poslednjih godina.

Stručnjaci smatraju da će se sve ovo proširiti daleko van Evrope sa značajnim uticajem i na druga tržišta, kao što je recimo afričko.

Kako je preneo sajt „Benčmark”, direktiva takođe donosi i obavezu da svi telefoni koji se prodaju u EU moraju da koriste USB-C punjač. Sve ovo moglo bi da produžit vek trajanja telefona, a u tekstu se navodi da je reč o jednoj od najvećih promena u ovoj industriji u poslednjih deset godina, a obaveza o lako zamenjivim baterijama ( bez specijalnih alata kao što je sada slučaj) važiće i za proizvođače tableta.

 Ističe se i da će proizvođači morati da obezbede dostupnost rezervnih baterija najmanje pet godina nakon prestanka prodaje određenog modela. Cilj ovih poteza i mera je jasan – produžiti životni vek uređaja i smanjiti količinu elektronskog otpada, koji u Evropi dostiže milione tona godišnje. Navode i da ta promena direktno rešava jedan od najvećih problema današnjih telefona. Kada baterija oslabi, korisnici često nemaju jednostavan način zamene, pa se odlučuju za kupovinu novog uređaja. EU sada želi da taj model „prisilne zamene” praktično eliminiše.

Paralelno sa tim, EU je već uvela obavezan USB-C standard za punjenje mobilnog telefona i tableta od 2024. godine, čime se dodatno smanjuje elektronski otpad i povećava kompatibilnost uređaja.

– Očekuje se da će ova regulativa imati globalni uticaj, jer proizvođači retko prave posebne verzije uređaja samo za jedno tržište. Kao što je USB-C postao globalni standard, sličan scenario sada se očekuje i za zamenjive baterije. Za korisnike to znači duži vek uređaja, niže troškove održavanja i veću kontrolu nad sopstvenim uređajem. S druge strane, proizvođači će morati da redefinišu dizajn, što može dovesti do debljih uređaja ili kompromisa u vezi sa karakteristikama vodootpornosti. Jedno je sigurno era potpuno zatvorenih telefona polako se bliži kraju, a 2027. bi mogla označiti povratak uređaja koje korisnik zaista može sam da popravi – prenosi „Oliv pres”.

Podsetimo, još od kraja 2024. svi mobilni telefoni, digitalni foto-aparati, slušalice, ručne konzole za video-igre, prenosivi zvučnici, e-čitači, tastature, miševi, prenosivi navigacijski sistemi i slušalice koje se prodaju u EU moraju da imaju univerzalnu USB utičnicu za punjenje, tipa C. Od juče to zvanično važi i za laptopove.

Ovakva inicijativa potekla je još 2022. od Obora za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača Evropskog parlamenta. Krenulo se od podatka da svake godine u Evropskoj uniji gotovo 13 tona punjača završi na otpadu, što su zaštitnici kupaca smatrali zabrinjavajućim. Tadašnje procene bile su da potrošači na kupovinu dodatnih punjača potroše oko 250 miliona evra godišnje, a kupci se vrlo često žale na cene uređaja koji se prodaju bez punjača.

 Zbog toga novi propisi predstavljaju veliku prednost za sve građane koji su do sada morali da kupuju različite punjače za uređaje i većina ima pune fioke starih modela. Evropska komisija je 2009. godine omogućila glavnim proizvođačima na tržištu da donesu zajedničko rešenje, što je dovelo do smanjenja vrsta punjača, ali ne i do jedinstvenog punjača.

Prema tadašnjim analizama tržišta u EU se godišnje proda 210 miliona pametnih telefona. Oko 77 odsto građana više voli popravku nego kupovinu novog proizvoda, a u slučaju kvara tek 11 odsto uređaja se popravi, a ostali se bace. Potrošačke organizacije su još tada apelovale da se promene propisi zbog sve češćih žalbi korisnika da su nekada sami mogli da zamene baterije na mobilnom telefonu, dok je danas to za većinu praktično nemoguće, a da se ne ošteti uređaj i bez asistencije servisera.

Zaboravljeni planovi iz 2004!
Još od ranih 2000-ih godina postojale su jasne ekonomske procjene o koristi koje bi autoput na Koridoru 5C mogao donijeti BiH

Dok se danas borimo s blokadama dionica i stopiranim kreditima, historija nam otkriva da je Koridor 5c još prije 40 godina planiran kao strateška kičma razvoja BiH. Donosimo podatke o studijama koje su predviđale završetak autoputa do 2015. godine i nevjerovatne ekonomske gubitke koje trpimo zbog kašnjenja.

Stara poslovica kaže “ne vidi šumu od drveća”. Tako aktuelni problemi pri izgradnji autoputa na Koridoru 5C u Federaciji BiH mogu dovesti do toga nam promakne ostatak slike. A nju ćemo pronaći tako što se vratimo u prošlost.

Velibor Peulić, glavni koordinator Konzorcijuma Logistika BiH te profesor iz oblasti logistike i menadžmenta za Fokus kaže da Koridor 5C nije samo infrastrukturni projekat. On je, veli, strateška kičma razvoja BiH. Ipak, više od dvije decenije nakon izrade prvih ozbiljnih saobraćajno-ekonomskih analiza, i dalje se govori o projektu koji nije završen.

Analiza iz 2004: Propuštena dobit od 5,3 milijarde KM

Još davne 2004. godine, kako nam je ispričao, zajedno sa profesorom Brankom Berošom, pod okriljem IPSA instituta i u saradnji sa profesorom Ešrefom Gačaninom, radio je na izradi saobraćajno-ekonomske studije autoputa na Koridoru 5C. 

Država BiH da je završila autoput mi bi već tog momenta imali 5,3 milijardi KM dodane vrijednosti na osnovu autoputa, kazao je Velibor Peulić, glavni koordinator Konzorcijuma Logistika BiH:

“Tada smo jasno definisali njegove efekte – ne samo u saobraćajnom smislu, već i kroz direktne i indirektne ekonomske koristi. Onog momenta kada smo mi to planirali, bez inflacije, država BiH da je završila autoput mi bi već tog momenta imali 5,5 milijardi KM dodane vrijednosti na osnovu autoputa. Procjene su pokazivale da bi direktni efekti povezivanja, nakon završetka autoputa, donosili vrijednosti od oko 5,5 milijardi KM. Plan je bio da se projekat završi do 2015. godine. Danas, deset godina kasnije, i dalje govorimo o nedovršenoj infrastrukturi”

Velibor Peulić naglašava da je Koridor 5C integrisani razvojni pravac koji uključuje savremeni drumski saobraćaj, modernizaciju željezničke infrastrukture, optičke i energetske koridore, razvoj logističkih i industrijskih zona.

Koliko nas košta „pužev tempo“ na Koridoru 5c

Drugim riječima, navodi on, riječ je o kompleksnom sistemu koji treba da poveže Bosnu i Hercegovinu sa centralnom Evropom i Jadranom – od Budimpešte do luke Ploče. 

“Žao mi što smo evo 22 godine od tada u ovakvoj situaciji. Mi smo tada 2004. godine imali projekciju na osnovu normi koje su radile druge države. Imali smo tada procjenu do 2015. godine da smo trebali, kao što bi normalno, da završimo autoput i cijeli proces. Evo vidite gdje se sada nalazimo. Zamislite sada, ljudi iz Budimpešte žele da posjete olimpijske planine, ali im se baš i ne dolazi ovamo zbog nepostojanja autoputa”, kaže Peulić.

Planovi iz 1986. – Propuštena prilika koja je čekala decenije

Prisjetio se 1986. godine kada se također diskutovalo o realizaciju Koridor 5 u kontekstu BiH.

Objašnjenja radi, Pan-evropski koridor 5 je transportna ruta od 1.600 kilometara od Venecije preko Ljubljane, Budimpešte pa do Lavova u Ukrajini. Komponente ovog koridora su Koridori 5A (Bratislava-Uzhorod), Koridor 5B (Rijeka-Zagreb-Budimpešta” i Koridor 5C (Budimpešta – Osjek – Sarajevo – Ploče)

“Mnogi možda i ne znaju da se o ovome, uslovno rečeno, našem koridoru, sve do tadašnjeg Kardeljeva odnosno Ploča, još tada razgovaralo. Zamislite da je to još tada započeto da se gradi. I tada su bile evropske banke koje su davale zajmove. Ali nije do toga došlo. Jer tada je nažalost preovladavalo mišljenje kako će Bosna imati autoput. I to uprkos činjenici da je ŽTP Sarajevo – Željezničko transportno preduzeće bila najbolja transportna kompanija među bivšim republikama Jugoslavije. A recite mi vi u kakvom smo danas stanju kada su u pitanju željeznice”, kazao je Peulić.

Koridor 5c od inicijative UNDP-a do Helsinške deklaracije

Naglasimo i to da je sedamdesetih godina 20. Vijeka UNDP predložio je inicijativu i plan za poboljšanje mreže autoputeva u Evropi. U projekat je uključen i autoput Baltičko more-Jadransko more (Baltic-Adriatic) sa nazivom TEM.

Na trećoj Panevropskoj konferenciji o transportu održanoj u Helsinkiju 1997. godine usvojena je “Helsinška deklaracija” koja je predvidila potrebu za još 10 dodatnih Pan- evropskih koridora, uključujući autoputeve. Tom deklaracijom, takođe, utvrđen je i usvojen pravac ovih 10 trans-evropskih koridora i njihovih ogranaka. Izbor pravca rute kroz BiH definisan je pod stavkom 5C Pan- evropskog koridora (Budimpešta-Osijek-Sarajevo-Ploče).

U skladu sa tim incijativama Ministarstvo transporta i komunikacija BIH još je 2023. godine donijelo odluku o postojanju javnog interesa za izgradnju autoputa na koridoru 5C kroz Bosnu i Hercegovinu. 

Ko bi rekao da ćemo se ovim koridorom i dalje baviti? Za razliku od svih drugih zemalja koji su svoju zadaću davno završili.

Na 41. spratu Kule Beograd u naselju Beograd na vodi otvoren je danas vidikovac „Belgrade 360 Deck“, a građani će moći da ga posete od 25. aprila.

Kula Beograd visoka je 168 metara, ima 42 sprata, a vidikovac nudi panoramu od 360 stepeni.

Otvaranju su prisustvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i direktor preduzeća Igl hils (Eagle Hills) Muhamed Alabar.

„Nismo mi ovo pravili samo za bogate. Bogati ovde mogu da kupuju stanove i da žive, radujemo se tome, ali bio bih radostan kada sva vrata ovde budemo otvorili svim građanima i onim siromašnijim, da svi mogu da vide šta su izgradili, ovo pripada svim građanima“, rekao je Vučić.

Zamolio je Alabara da se spusti cena za posetioce vidikovca i najavio je da sutra ide u Pariz.

Alabar je kazao da je projekat obeležje Beograda.

„Kada pogledate ovu visoku divnu zgradu, možemo da pogledamo na kvalitet života koji su ljudi dostigli, kao i poslove koji bujaju, više od 10.000 poslova, koji su dobro plaćeni“, rekao je on.

Vidikovac se može posetiti od subote 25. aprila.

Karte se mogu kupiti onlajn i to za određeni termin određenog datuma.

Karta za jednu odraslu osobu košta 800 dinara. Toliko koštaju i grupne karte.

Za penzionere, osobe sa invaliditetom i decu od osam do 12 godina karta košta 500 dinara.

Naq vidikovac „Belgrade 360 deck“ ulazi se sa drugog sprata TC Galerija.

Povrat dijela akciza nije komplikovan, ali ni ušteda nije velika: ja sam natočio dizel za 140 maraka, a vraćeno mi je 3,9 KM, što je dovoljno da naspem još nešto više od litar goriva.

Šta treba da znate:

• Vozač iz Banjaluke testirao povrat akciza na gorivo
• Na 140 KM dobio nazad svega 3,9 KM
• Stručnjaci tvrde da mjera nema značajan efekat
• U program uključeno više od 280 pumpi u RS

To je za „Nezavisne novine“ ispričao Banjalučanin, koji je u četvrtak, 23. aprila 2026. godine, na benzinskoj pumpi u Banjaluci iskoristio ovu mogućnost.

„Znao sam da je ušteda zanemariva, ali sam baš htio da provjerim kako to funkcioniše. Rekao sam radniku pumpe da sipa do čepa. Kada je natočio, ceh je iznosio 140,01 KM. Nakon toga sam tražio račun“, navodi ovaj vozač.

Pravo povrata

Potom su ušli u objekat pumpe, gdje je dobio fiskalni račun, na kojem je navedeno da ima pravo povrata od 3,94 KM.

„Potpisao sam neki papir, nešto poput priznanice. Znači, ja sam platio 140 KM, a on mi je u kešu vratio 3,9. Za taj iznos mogu nasuti nešto više od litar dizela, koji na ovoj pumpi košta 3,55 KM. U suštini, skoro nikakva ušteda, kada uporedimo iznos koji sam potrošio i iznos koji sam uštedio. Sve me ovo podsjetilo na onaj jedan poznati skeč iz ‘Top liste nadrealista’, star 40 godina“, kaže ovaj vozač u izjavi za „Nezavisne novine“.

„Mjera bez efekta“

Snežana Šešlija, predsjednica Udruženja građana „Tolerancijom protiv različitosti“ (ToPeeR) iz Doboja, kaže da je ovaj projekat finansijski promašen, ne samo za vozače, nego i za Vladu.

„Nije dostignut željeni efekat što se tiče uštede, ali ni efekat po pitanju prevazilaženja krize. Ja pretpostavljam da će se to morati drugačije regulisati, da li da se ide na smanjenje cijene, da li da se potpuno odreknu akciza. Uglavnom, ovako neće moći, ovo nije nikakva ušteda, već samo trošak onom ko računa i obračunava. Ne vidim ni svrhu ni smisao ovakvog načina djelovanja. Mi smo ovih dana imali jedan sastanak na kojem je komentar bio da su građani nezahvalni. Nije stvar zahvalnosti, nego, kada se mjera donosi, mora imati efekat“, kaže Šešlija za „Nezavisne novine“.

Ministarstvo trgovine i turizma Republike Srpske, podsjetimo, redovno, u skladu sa sklopljenim ugovorima o poslovno-tehničkoj saradnji u realizaciji odluke o direktnoj podršci usljed poremećaja na tržištu naftnim derivatima, ažurira listu privrednih subjekata koji učestvuju u realizaciji ove mjere.

Pozvali trgovce

Prema posljednjim informacijama, u realizaciju je uključeno više od 40 trgovaca na malo naftnim derivatima sa oko 280 prodajnih mjesta širom Republike Srpske.

„Poziv privrednim subjektima za učešće u ovoj mjeri ostaje otvoren tokom cijelog perioda važenja odluke, odnosno do 16. maja 2026. godine, a liste uključenih privrednih subjekata biće redovno ažurirane po priključivanju novih učesnika“, rečeno je iz resornog ministarstva.

Podsjećamo, Vlada Republike Srpske donijela je 1. aprila 2026. godine odluku o direktnoj podršci kojom je propisano da pravna lica, samostalni preduzetnici i fizička lica u Republici Srpskoj ostvaruju pravo na umanjenje obaveze plaćanja prilikom kupovine bezolovnog motornog benzina i dizel goriva u iznosu od 0,1 KM po litru. Primjena ove mjere počela je 15. aprila.

Nameti na gorivo

Inače, za gorivo koje se proda na tržištu u BiH trenutno se plaća akciza od 0,3 do 0,45 KM po litru, što zavisi od vrste naftnog derivata. Osim akciza, za svaki litar koji naspu, vozači plaćaju i dvije putarine. Prva je putarina za održavanje puteva (0,15 KM po litru derivata), a druga je putarina za izgradnju auto-puteva i rekonstrukciju drugih puteva (0,25 KM po litru derivata). Uz te namete, plaćamo i PDV koji iznosi 17 odsto.

Kad se maknu patriotizam, navika i ono čuveno “nigdje nema kao kod nas”, ostaje realno pitanje. Gdje se u BiH danas stvarno može najnormalnije živjeti?

Gdje ima posla, mira, sadržaja i da čovjek ne izgubi živce svaki dan. Pitali smo ChatGPT da napravi svoju listu i evo šta nam je ponudio.

Na prvom mjestu ponudio je Banjaluku kao “najbolji balans velikog grada i normalnog života”, jer ima posla, sadržaja, zelenila i nije prenaporna za svakodnevicu.

Sarajevo je na drugom mjestu. Jer, ima najviše prilika u BiH, ali i najviše gužve, stresa i troškova. Ko voli tempo velikog grada – top izbor.

Slijedi Trebinje, sve popularnije među ljudima koji žele mirniji život. Klima, blizina mora i opušten ritam su veliki plus. Mostar sa suncem, šarmom i energijom juga. Minus su ljetne vrućine, ali mnogima ni to ne smeta.

Tuzla je stabilan grad, univerzitetski centar i ima dosta sadržaja. Često potcijenjena opcija.

Bijeljina je praktična za porodičan život. Ravnica, širenje grada i osjećaj da je sve blizu.

Bihać je jedan od najljepših gradova zbog Une i prirode. Za mirniji stil života odličan.

Na listi je i Istočno Sarajevo zbog kombinacije mirnijeg života i blizine većeg centra. Plus planina na dohvat ruke. Zenica sa dobrom pozicijom u sredini zemlje, praktičan izbor za mnoge.

Na 10. mjestu je Prijedor. Mirniji grad, dobar za one koji ne žele haos već stabilniju svakodnevicu.

ChatGPT je po kvalitetu svakodnevnog života izbor suzio na 3 grada i to Banjaluku, Sarajevo i Trebinje. Obrazloženje je da je Banjaluka najbolji balans, Sarajevo zbog prilika, dinamike i dešavanja, a Trebinje za opušten život.