Čitava regija je u problemu! Poneko nešto zakonski nastoji regulisati ali ne istrajavaju a problemi su već dostigli alarmantan nivo?!
Izvor: Zrenjaninski.com
Izgleda kao skuter, dostiže brzine skutera, vozi se kao skuter, ali nije skuter – bešumno je, ne zahteva registraciju, nošenje kacige niti sticanje vozačke dozvole. Šta je to?
Ne trebaju ni kaciga ni dozvola ?
Tačan odgovor je tzv. električni skuter – vozilo koje u zakonu o saobraćaju ne postoji, ali je na ulicama i te kako prisutno. Najčešće ga voze tinejdžeri, i to često nebezbedno po sebe i ostale učesnike u saobraćaju.
Prema tome kako ga zakon (ne)tretira, električni skuter se ne razlikuje od običnog bicikla, objašnjava Mario Hajdu, diplomirani inženjer saobraćaja i profesor Tehničke škole sa 15 godina iskustva saobraćajnog veštačenja. On podseća da za vožnju bicikla nisu obavezni kaciga, vozačka dozvola, niti saobraćajna obuka, što se onda odnosi i na tzv. električni skuter. Biciklisti inače slabo poznaju saobraćajna pravila, a jednako su neuki i vozači električnih skutera, među kojima je najviše mladih, ocenjuje Hajdu.
– Malo se radi na tome da se biciklisti edukuju. Saobraćajna pravila poznaju samo oni koji su stekli dozvole za druge kategorije vozila. Međutim, ima ljudi koji nikada nisu polagali i oduvek voze bicikl „napamet“, ne znajući nijedan saobraćajni propis. Sada se tako upravlja i tzv. električnim skuterom. Na primer, vozač bicikla, a samim tim i skutera, ne sme voziti druge osobe (odraslima je dozvoljen prevoz deteta na posebnom sedištu), a na ulicama se svakodnevno viđa po dvoje-troje na tzv. e-skuteru – objašnjava stručnjak.
Ono po čemu je jasno da se električni skuter ne može izjednačiti sa biciklom jeste njegova brzina kretanja. Zvanično, ona maksimalno iznosi 25 kilometara na sat (po gruboj proceni, biciklisti se u gradu kreću od 15 do 19 km/č). Međutim, električni skuteri na ulicama često idu i 45 km/č. Šta kupci električnog skutera prvo urade, pitao je Mario Hajdu na nedavnoj tribini o ovim vozilima u Kulturnom centru.
– Skinu mu blokadu da bi išao brže – odgovorili su mu kao iz topa mladi iz publike.
Sa druge strane, upravljanje jednim drugim, takođe vrlo popularnim električnim vozilom – trotinetom – nedavno je regulisano zakonom. To u praksi najpre znači da ovo prevozno sredstvo prolazi kontrolu saobraznosti.
– U pitanju je nalepnica koju za vozilo koje se pojavilo na tržištu izdaje Agencija za bezbednost saobraćaja. Njome se garantuje da je vozilo bezbedno za učešće u saobraćaju. Zatim, za upravljanje trotinetom propisana je minimalna starosna granica od 14 godina – a 18 godina za kretanje po kolovozu. Uvedena su i ograničenja brzine: u zoni usporenog saobraćaja do 10 km/č, u zoni škole 30, a na kolovozima i putevima do 50 km/č. Vozači trotineta uvek moraju nositi kacigu, a svetloodbojni prsluk noću, i danju ako su na kolovozu. Dakle, kupac trotineta mora znati ova pravila i biće kažnjen zbog njihovog kršenja – navodi Mario Hajdu.
Nečujni i brzi
Pre nego što je dobio električni skuter, četrnaestogodišnji sin sugrađanke Nataše Pisarić morao je da uradi onlajn testove o poznavanju saobraćajnih propisa. To su njegovi roditelji zahtevali.
– Ja sam ga propitala i znao je pravila. Želeo je električni skuter, koji je sada vrlo popularan među njegovim vršnjacima. Suprug i ja smo se složili da mu kupimo jer sin pohađa i muzičku i redovnu osnovnu školu pa je često knap sa vremenom i žuri da stigne na obe nastave – navodi Nataša Pisarić.
Kaže da su se uoči kupovine o električnom skuteru informisali na internetu i preko prijatelja, a vozilom je zadovoljan i njen suprug, koji ga takođe koristi. Naša sagovornica dodaje da su o skidanju blokade za brzine saznali odmah od prodavca skutera.
– Kada stoji blokada, može da se koristi samo prva brzina, a po skidanju su dostupne i ostale, koje se povećavaju za 5 km/č pa sve do 45 – objašnjava Nataša Pisarić.
Mnogim mladi vozači priznaju da se kreću i preko 40 km/č, što su ozbiljne brzine, pogotovo za celine gde se kreću pešaci i biciklisti, navodi Mario Hajdu.
– Mladi često voze e-skutere tako što „dodaju gas do daske“. Ne kontrolišu svoju brzinu, a nekada je suviše kasno da shvate koliko se brzo kreću – ističe stručnjak.
Naš sagovornik se ne uzda previše u odgovornost trgovca da će obavestiti kupce o mogućnostima i rizicima vožnje e-skutera.
– Nažalost, prodavci gledaju samo ekonomski interes da što pre prodaju vozilo. Po onome što sam video u oglasima, ova vozila se čak prodaju sa skinutom blokadom jer je to dodatna reklama. Time roditelji čine medveđu uslugu svojoj deci jer ona dobijaju vozila koja su brza i strahovito ubrzavaju, a ne znaju njima da rukuju. A ta vozila su pritom gotovo nečujna, pa ni ostali učesnici u saobraćaju ne mogu na vreme da ih uoče – konstatuje Mario Hajdu.
Kako ih nema u Zakonu o bezbednosti saobraćaja, tako e-skuteri nisu prisutni ni u statistikama o udesima. Ono što je poznato jeste da su mladi vozači motocikala, mopeda i e-trotineta među najugroženijim učesnicima u saobraćaju, pokazuju podaci Integrisane baze podataka o bezbednosti saobraćaja. Prošle godine, u saobraćajnim nezgodama pomenutih dvotočkaša, 52 odsto učesnika bilo je uzrasta od 15 do 30 godina. Među poginulima je čak 58 odsto pripadalo ovoj starosnoj grupi.
Sve više dvotočkaša, a nedovoljno staza
S pojavom električnih skutera postao je izraženiji manjak biciklističkih staza u gradu. Kako navodi Mario Hajdu, biciklistička staza nije sastavni deo kolovoza i zato je bezbedna za vožnju. Međutim, ističe da je 22 kilometra ovakvih koridora premalo u ravničarskom gradu kao što je naš. Kao primer navodi naselje Mužlja koje ima mnogo biciklista, a nijednu biciklističku stazu. Mario Hajdu takođe upozorava da biciklističkih staza nema ni pored škola, ukazavši da je većina njih u nezbednom saobraćajnom okruženju.
