Izvor: uretrovizoru.com Video: ralymagazin.rs
PRVA INFORMACIJA U MOJOJ RUBRICI „SPORT“ NA PORTALU „uretrovizoru.com“ (sa velikim zadovoljstvom i specijalnom namjerom zbog svi znanih i neznanih bajinobaštana)
Danas, neću napisati ništa novo jer svim zaljubljenicima a posebno takmičarima u rally takmičenjima, da je to najskuplja disciplina u auto, moto i karting sportu, kako u svijetu tako i na ovim našim, krajevima.
Koliko novaca ili sponzora treba jednom takmičaru sa nekim prosječnim autom zavisi od mnogo faktora i to se nekako i obezbijedi, istina uz mnogo muke. Sa aspekta organizatora jednog rally takmičenja, u zavisnosti od broja brzinaca, teritorije i nivoa – ranga takmičenja, treba mnogo, mnogo više novca, ljudi u organizaciji i najviše volje, truda i rada. Sve to može, opet, samo pod uslovom da država stane iza svega toga i to preko svoje ozbiljno organizovane asocijacije.
Sve ovo za moje prijatelje, kolege, bez obzora da li su takmičar ili organizator a i moju malenkost je već odavno poznato, za gledaoce, isto tako i onda se ne smijemo čuditi zašto je rally kao disciplina u velikoj krizi. Nije u krizi samo ova disciplina, generalno, naš, tehnički sport je pomalo zaboravljen i sigurno na marginama u poređenju bar sa fudbalom, košarkom i drugim kolektivnim i pojedinačnim sportovima.
Da od svega ne bih pravio klasičnu filozofiju, svi sportski radnici, klubovi i takmičari ovo sve dobro znaju i itekako osjećaju i jedini izlaz iz ove situacije je mobilizacija svih entuzijasta, resora, medija, sportskih radnika a u cilju buđenja države i svih pojedinaca koji na bilo koji način mogu učiniti nešto dobro za ovaj sport. Naravno, za sve ovo treba svi iz svojih glava da izbijemo svaku sujetu i neke neuobičajene običaje koji nas pomalo razjedinjuju i dodatno otežavaju status ovog sporta.
Još iz vremena Jugoslavije poznato je koji su to centri bili nosioci ovog sporta a ja ću se danas samo spomenuti centre iz Srbije. Bajina Bašta, Užice, Valjevo, zbog terena idealnih za rally ali i Beograd, Novi Sad, Kragujevac i mnogo drugih sredina.(Izvinjavam se ako sam se o neku sredinu ogriješio, zaboravio).
Da je situacija alarmantna to se već dugo zna, jer već 30. godina sam na ovim prostorima bio aktivan, takmičar a potom, pošto sam sve licence stekao upravo tu zahvaljujući ljudima, kolegama od kojih sam mnogo toga naučio, tako da mi nije problem da sa svakim zaljubljenikom u ovaj sport razgovaram, polemišem i iznalazim rješenja i iako u trećem dobu života, dati svoje viđenje pa i doprinos. Kad može naš kolega, taxista Šiljo, moramo i svi ostali !
O rally takmičenjima osnovna znanja sam sticao od 1995. godine, kada sam upoznao našu legendu Obrena Tešića, kupio od njega Svifta i počeo upoznavati ljude u Bajinoj Bašti i nezamjenjive staze na Tari. I tako je to bilo i 1996, 1997 te 1998. godine kada sam definitivno i vozio samo tu, najzahtjevniju disciplinu. Tu, 1998. godinu ću pamtiti i po ličnom najboljem godišnjem plasmanu u grupi 1400 A ali sa tada već raštimovanom Sviftu N grupe. Samo zahvajujući tom autu i legendarnom Nenadu Tunji kao suvozaču, uspjeli smo se ušunjati neposredno iza druplasiranog Zorana Krompira i šampiona Dejana Dženingsa. Nikad više sreće i zadovoljstva i od tada, Bajina Bašta je moj rezervni grad sa mnoštvom prijatelja.
I da ne bih više dužio sa ovim, neophodnim uvodom, posle dramatične 2023. godine, dočekasmo da se jedan od četiri domaća kluba okuraži i, vjerujem uz mnogo inata i želje, da se prihvati organizacije takmičenja na Tari kao Memorijala Obrena Tešića. Malo momaka iz te ekipe poznajem ali imam među njima i prijatelja i veliko mi je zadovoljstvo što sam te dane, opet proveo u Bašti, pratio sve iz prikrajka i za urađeno, iskrene čestitke i podstrek, kako za njih tako i za ostala tri kluba i sve bajinobaštane, jer ovu organizaciju su upravo svi pomogli, svako na svoj način i u okviru svojih mogućnosti. Kao što je i uobičajeno, čestitke takmičarima, posadi iz mog brenda, FORD Fieste ali isto tako i za genijalan rezultat momaka iz Jugića sa startnim brojem 25. a za osvojeno genijalno 5. mjesto u generali, mom komšiji i tjuneru Nikoli Ekšmečiću i Jovanu Jelisavčiću, što je veoma veliki uspjeh i koga će obojica dugo, dugo pamtiti.
Posada Lazar Milovanović i Nikola Sinđelić u Ford Fijesti reli 4 pobednici su ovogodišnjeg izadanja Relija Tara, koji je vožen kao Memorijal Obrena Tešića, na obronicima istoimene planine, poznate i kao “kraljica relija”.
Međutim, punih 16 godina na brzinskom ispitu Perućac nije se čuo zvuk reli automobila, a da tako ne bude ubuduće potrudila se ekipa ASK “Šampion” iz Bajine Bašte, koja je rešila da uzme “vruć krompir” u ruke i nakon više od dve godine pauze organizuje jedno reli takmičenje u Srbiji. Pokrovitelj manifestacije je opština Bajina Bašta.
Naravno, obzirom na poznatu situaciju, kompletan itinerer takmičenja realizovan je u zatvorenim uslovima, tako da je i etapa vožena van regularnog saobraćaja. U skladu sa tim i tesnom satnicom, organzator je odlučio da dozvoli maksimalan broj od 30 prijava, od kojih se 28 pojavilo na ceremonijalnom startu, u petak uveče 19. septembra, u centru Bajine Bašte.
Čast da otvori takmičenje pripalo je Suzukiju Svift GTi, sa kojim je Obren Tešić nastupao u reli šampionatu pre tri decenije, a koga momci iz kluba verno čuvaju. Zatim je usledio start takmičara, a kao čistač se pojavla replika Obrenove Sijere kosvort, koju je vozio Predrag Stojkanović Cvek. Prepun trg dočekao je da pozdravi posade, a koje je u subotu 20. septembra čekalo ukupno šest brzinskih ispita, po tri prolaza kroz “Perućac” (14,78 km) i Sekuliće (4,33 km), što čini ukupno 57,33 km brzinskih ispita, dok je ukupna dužina takmičenja 97,17 km.
Već na prvom, uvodnom Peruću ljubimac domaće publike Ivan Maksimović i njegov suvozač Andrej Lekić u moćnom Micubišiju Lanser devete evolucije, prave grešku i buše pneumatik i time gube više od pet minuta. Zatim odustaje i posada Ivan Obradović / Nikola Jakovljević zbog kvara menjača na VW Polu. Sreće nije imao ni Dejan Pejić, kao i njegov suvozač Dušan Đoković, koji su izelteli sa staze i oštetili Polo, koji nije mogao da nastavi takmičenje. Debitanti Ivana Josipović Milosavljević i Slobodan Milutinović su takođe izeleteli sa staze i njihov Klio je reako da je za njih reli završen. Zbog kvara je odustala još jedna debitantska posada Nemanja Jovanović i Miloš Obradović u Zastavi Jugo 55 N.
Zatim sledi drugi brzinac, a obzirom da je trasa istog deo Perućca u konta smeru, staza je bila tesna da prihvati svu publiku, tako da se žargonski rečeno tražlio mesto više, a posade su se odužile zaista ataraktivnim prolazima.
Perućac dva, sve u želji da nadoknadi izgubljeno Maksimović izleće sa staze, opet gubi dosta vremena, ali uspeva da nastavi takmičenje. Zbog kvara poluosovine odustaje i posada Dimitrije Sekulić / Nikola Mitrović i tako i treći Polo završava trku pre vremena. Miloš Marijanović i Bojan Ilić takođe odustaju u svom Saksu.
Na preostala tri ispita Maksimović postavlja najbrža vremena, Milovanović mudro privodi reli kraju, ovacije publike pokupila je klasa mali N, pogotovo posade Nikola Ekmeščić / Jovan Jelisavčić, kao i debitanti Nebojša Obradović i Marko Čvorović, koji su na prvom brzincu imali pucanje gume, a zaostatak na ovako kratkom takmičenju je bilo nemoguće nadoknaditi.
Milovanović i Sinđelić su sve vreme držali konce u svojim rukama i na kraju postigli ukupno vreme od 0:38,28 minuta. Na drugom mestu u generalnom završava posada Tomo Nikitović / Marko Milanović u Hondi Sivik tajp R, a njihov zaostatak za pobednikom iznosi 0:58,2 sekundi. Na trećoj poziciji je Aleksandar Todorović sa suvozačem Spasojem Vasiljević, a za ovu priliku vozili su Reno Klio 2,0 RS. Četvrta je domaća posada Andrej Jašić / Mirko Stanić u svom Sitroenu DS 3 R1, koji ove godine voze Mitropa reli kup. Peti su sjajni Ekmešić i Jelisavčić.
Što se tiče plasmana po klasama u NAC prvi su Ekmeščić / Jelisavčić, drugo mesto zauzela je posada Đorđe Adžić / Duško Hajduk, a poslednji na podijumu su Aleksandar Tešanović i Nikola Pivaljević. Peti su Nemanja Petrović i Milica Petrović, šesto vreme ostvaruju Vladimir Đukić / Slobodan Kuzmanović. Debitanti Marko Rastović / Bojan Milićević su šesti, a pomenuti Obradović / Čvorović sedmi.
U NAC II imali smo samo dve posade na cilju, a pobedu je zabležio Dejan Radović sa suvozačem Nikolom Zarićem u Pežou 106 1,3 reli, dok su druoplasirani žive legende relija u legendarnom automobilu, Aleksanadar Korčula i Željko Milutinović u Zastavi Jugo 65 1,3 A.
Miloš Matić i Miloš Dimitrijević slavili su u klasi NAC III u svom Pežou 206 1,6 ispred Ivana Rakovića / Dragoslava Tešanovića u Renou Klio.
U RC5 imali smo samo jednog predstavnika, posada Jašić / Stanić.
Poredak u RC4 je isti kao u generalnom: Milovanović / Sinđelić, Nikitović / Milanović i Todorović / Vasiljević. Na četvrtom mestu je posada Zoran Milisavljević Kinez / Petar Karić u Alfi Romeo 147. Peti su Marko Matić i Goran Rabasović u Renou Klio RS, koji su takođe imali veliki zaostatak na prvom brzincu, dok su šestoplasirani uz dosta problema sa svojim 306 Ivan Karić i Dragomir Milenković Šilja.
U RC2 jedini su bili Maksimović i Lekić.
U kupu Tare prvo mesto zauzeli su iskusni Nikola Ratković i Ljubiša Čulić u Zastavi Jugo, koji su se na stazu vratili nakon više od 10 godina pauze. Drugi kroz cilj prošao je Predrag Milovanović sa suvozačem Zoranom Vukovićem, a vozio je Reno Klio 1,4. Peđa je inače otac od pobednika Lazara, a Klio je potpuno spremljen u njihovoj radionici Modus. Treći, sa dosta problema sa automobilom, završili su Aleksandar Gavrilović i Darko Lukić, a vozili su još jedan Zastava Jugo.
Na kraju teksta obično ide najava za iduće takmičenje, ali nažalost takva informacija trenutno ne postoji. Da Bajina Bašta, Tara, Zapadna Srbije i generalno Srbija zaslužuju da imaju opet jedno evropsko takmičenje u reliju na ovim prostrima mislimo da je svima bila jasno proteklog vikenda, koji su bili u prilici da na licu mesta isprate još jedan jedan Memorijal Obrena Tešića. Nadamo se i da će on, kao i druge legende nastaviti da živi u sećanjima pored staze, što su svakako svojim delima zaslužili.
Posle ovog neizbježnog teksta, prepuštam vas da pogledate video materijale i poneku fotografiju iz moje produkcije a sve ostalo su mi ustupili drugari iz rallymagazina.rs i ASK Šampion! Da ne zaboravim, velika sreća što se direktor takmičenja i jedan od mojih učitelja, gospodin Momo Milojković prihvatio da još jednom, na veoma predan način odradi ovaj odgovoran posao.
