Izvor: B92.net
Uprkos gotovo zapanjujućem napretku tehnoloških inovacija, određene osnove u automobilskoj industriji ostale su iste veoma dugo.
Hidraulične kočnice pojavile su se u SAD krajem Prvog svetskog rata. Od tada su se razvijale do neprepoznatljivosti – kroz bolje materijale, precizniji dizajn, servo pojačivače i ABS.
Ali, prema rečima kompanije ZF iz Firidrihshafena, koja je samo u poslednje tri godine proizvela više od tri milijarde kočionih komponenti, dani hidrauličnih kočnica polako dolaze do kraja, piše sajt Autocar.
Sa sve većim razvojem sistema autonomne vožnje, elektrifikovanih pogona i umreženih šasijskih sistema, ovaj dobavljač tvrdi da je prelazak na „brake-by-wire“ (BbW) praktično neizbežan.
Ova takozvana „suva“ tehnologija kočenja već se probija i kao kompletan sistem na sva četiri točka i kao hibridno rešenje koje kombinuje BbW i hidrauliku, namenjeno lakim komercijalnim vozilima.
Kod BbW sistema, pritisak potreban da paknovi stegnu diskove više ne dolazi iz fizičke sile vozača na papučici, već ga stvaraju elektromotori. Elektronska papučica meri silu koju vozač primenjuje, a elektromehaničke kočnice – EMB – aktiviraju se isključivo električnim putem.
ZF navodi da su EMB sistemi brži i precizniji u dinamičnim situacijama, kada se istovremeno koči i upravlja, a posebno su efikasni kada je u pitanju rekuperacija energije kod električnih automobila.
Sa drastično većom masom savremenih vozila, inženjeri ističu da je od ključne važnosti da se kočioni pritisak izgradi što brže – a upravo u tome BbW sistemi briljiraju.
Tu su i druge prednosti: niži troškovi održavanja (nema kočione tečnosti koja stari i mora da se menja), kao i odsustvo rizika od curenja cilindra ili propadanja kočionih vodova kod starijih automobila.
Preostali otpor trenja – kada se paknovi ne povuku potpuno i blago dodiruju disk – gotovo da je eliminisan.
Upravo taj skriveni otpor, kako automobil stari, postaje tih, ali uporan potrošač goriva i, u slučaju električnih vozila, baterijskog dometa. Tu je i činjenica da je kočiona tečnost neuredna, neprijatna za rad i često korozivna za lak ako se prospe.
