Izvor: uretrovizoru.com
Dan pred Slavu Grada Bijeljina, Svetog Pantelejmona, dakle 08. avgusta a posle male, osvježavajuće kišice, ugrabih vremena da i ja lično doživim šta nam to JGPP u našem Gradu donosi ili nudi.
Ovi tropski dani u Semberiji su me onemogućili da to uradim i ranije ali, najbitnije je da se to i desilo, te osjećam potrebu da o mom doživljaju, upoznam i širu javnost a osnovni razlog je skeptičnost velikog broja sugrađana.
Obzirom da, rekao bih, velika većina sugrađana, jednostvano ne shvata šta nam JGPP donosi u Gradu koji već podavno ima potrebu za ovom vrstom usluge a razlozi za to su sve dublji i opravdaniji.
Poznavajući mentalitet ovog našeg, prosječnog semberskog građanina, lično sam i očekivao ovakvo ignorisanje a evo i zašto, jer moja malenkost kao rođeni semberac a koji je po mnogo osnova imao priliku sarađivati sa našim stanovništvom, i tvrdim da ga odlično poznajem, daću svoje viđenje, onako iskreno i realno.
Napominjem, ovo je stvar mentaliteta a ne manjkavosti koji uočavamo od samog starta i početka funkcionisanja javnog prevoza, t.j. od 01. juna ove godine. O tome ću u drugom dijelu teksta jer i jedni i drugi razlozi, odnosno čunjenice bi trebale imati istu težinu i svrhu.
Svoj zadatak shvatam kao neko ko je iz predmetne struke a o aktuelnoj problematici mogu bar javno izložiti svoje mišljenje i stavove uostalom kao i uvijek do sada.
Naš mentalitet, kaže kakav prevoz, da me neko vidi i odmah će reći, vidi ovoga, nema više para, sad se vozi gradskim prevozom?
–Ili, vidi, ni auto nema više ono koje je imao, očigledno da „tone“?
–Ja da čekam kad će se ovi smilovati da naiđu, neću vala, dok mogu da vozim idem ja sa mojim autom pa koliko košta da košta!
–Ma moram se obući posebno i prikladno a šta počne kiša. Valja mi nositi i kišobran, plus ako hoću da kupim lubenicu i dinju, kako to izvesti?
–Hoću ja da skrenem u par prodavnica, hoću i uvjerenje da izvadim…?
–Ovo su potencijani razlozi stanovništva srednjih ili onih malo satrijih, a kakva su obrazloženja naše omladine, već debelo naviknute na visoke standarde, neću ni da pokušavam, bilo bi preopširno…?
–I da se zadržim na mentalitetu, našem, prosječnom, sjećam se priča, zar da moje dijete ne položi vozački od prvog pokušaja, to ne smijem dozvoliti a ja u kući imam 3 auta i sin od malena vozi auto a oni će da mi ga obore jer, to i to i tu nema kraja.
Morao sam i ovaj momenat spomenuti pogotovo što je i sada na snazi, primjenjuje se permanetno i zato i imamo vozače sa sumnjivim sposobnostima.
Uglavnom, naveo sam nekoliko razloga što je naš narod „udaljilo“ od tog javnog prevoza!
Pored činjenice da mi sve ne prihvatamo tek onako, bez provjere, osim političare, oni nam za čas legnu ili ne legnu, za njih smo eksperti???
Zbog te nepovjerljivosti, lično sam bio skeptičan i prije nego sam saznao detalje iz zvanične Studije i siguran da sam da uspjeh, t.j. zaživljavanje ovog koncepta, zavisi od dva faktora.
Prvi je ozbiljan pristup GU i prevoznika a drugo je vrijeme koje je potrebn da velika većina građana to okuša lično a uz već formirana iskustva prethodnika.
Na vrijeme ne možemo baš mnogo uticati ali možemo mnogo šta preduprediti i uticati, da to vrijeme što manje traje. Za tako nešto, neophodna je reklama, klasičan marketing, mnogo više priče, iznošnje u javnost što više detalja vezanih za funkcionisanje, pravila i sve ono što, recimo beograđani, znaju već decenijama.
Oni su se zato veoma lako navikli i na potpuno besplatan i idealno organizovan JGPP u jednom velegradu i, usput, imaju problem sami sa sobom zbog drugih razloga ali eto, bog ih „pogledao“, žive u metropoli!
Dakle, marketing, angažovanje medija, stručnjaka pa i nekih pogodnosti ali to je siguran sam neophodno!
To je onaj lakši dio posla a ono što je mnogo ozbiljnije i zahtjevnije je pravovremena priprema infrastrukture koju građani ako ne prepoznaju, neće tako rado u avanture! Da siguran sam!
E to je taj dio priče o kojom sam već prije nekoliko godina pisao, upozoravao ove vaše stručnjake ali, sujeta je čudo a ne znanje ili lijenost još mnogo veća prepreka!?
Gospoda, u ovako zahtjevan i „rizičan projekat“ nije trebala sebi dozvoliti da mnoge poslove „lome“ preko koljena“?
Ali ta nova autobuska stanica i pritisak građana i medija je umnogome uticao da se pogube konci u Gradskoj upravi!
Vaš gradonačelnik je moju malenkost, prilikom susreta na gradskom stadionu, pored već detaljnih pregovora koje smo imali na njegov poziv još od juna 2022. godine, vidio kao osobu koja može nešto pomoći a obzirom da sam ga već ranije upoznao da otvaranje i puštanje u rad nove autobuske stanice je u debeloj vezi sa početkom JGPP u našem Gradu, jer pričali smo o tome.
Međutim, koliko jedan medicinski radnik poznaje tu problematiku i postupke, na njegovu molbu da se „uhvatim“ izrade Studije koja je, kasnije, dočekala mladog Milana Lazarevića ali pošto sam mu obrazložio da Studije rade timovi raznih struka a ne pojedinci. Tada je „zakovao“, nakratko ućutao i bilo je očigledno, to je shvatio ili bolje reći nije shvatio i smatrao je da ga ja odbijam i hvala bogu da je se sva ta kombinatorika tako i završila.
Ovo sam naveo samo zbog te veze Studije i nove autobuske stanice koja je bila neraskidiva jer novu autobusku stanicu preuzima firma koja će izvršavati i JGPP u Bijeljini a proces javne nabavke nije bio ni u pripremi, zvaničnih razgovora nije bilo…a sa druge strane da samo ovu priču, dodatno uozbiljim jer, već tada sam imao mnogo informacija.
Njihovo neiskustvo ih je samo zavlačilo u sve veći procjep a nisu imali hrabrosti, (a na šta sam ih upozoravao 2 godine), da to javno iznesu u javnost i tako izbjegnu razna nagađanja?!
Naprotiv, svako njihovo gostovanje na BNTV je na svo insistiranje medija imalo je kao posledicu samo još veće zapetljavanje?
I umjesto da su paralelno sa izradom Strategije donijeli odluku da se infrastruktura na našim saobraćajnicama mora dovesti u mnogo ozbiljniji nivo, oni na tome nisu ništa radili?
Kao gluvi i slijepi nisu se obazirali na tu problematiku i da skratim, JGPP je počeo, tog istorijskog 01. juna a bez ijednog, mogu slobodno reći po standardima, uređenog autobuskog stajališta!?
Pored vremena koje ima svoju ulogu, o kome sam već pisao, ovo je drugi i osnovni problem zbog kojeg će ovo zaživljavanje javnog prevoza zaživljavati sporo i veoma upitno?
Moje lično mišljenje je da ako se ne bude istrajalo na svemu naprijed iznesenom i ako se desi da ovo sve „pukne“ a najiskrenije mislim da to nikom ne treba da bude u cilju, svako novo „pokretanje“ će imati mnogo manje šanse!!!
Svako moje ukazivanje na bilo koje probleme u saobraćaju su prebogate uvodima jer, ako moje namjere i sveukupan rad i osnovano postojanje u našoj javnosti, ima za svrhu da sve što pokrenem shvati, bukvalno svaki naš sugrađanin, bez obzira na godine, obrazovanje i potrebe.
Kao što je i uobičajeno, na kraju ovog teksta uslediće i zaključak u vidu poslova koji su neophodni da se završe na zadovoljstvo i GU, prevoznika a i većine građana a do toga da vas upoznam kako sam se vozao ovim našim javnim prevozom od centra grada do ATC- a i nazad.
Znači, 08. avgust oko 14, 10 časova stignem na stajalište kod spomenika, kod košarkaškog terena za 3 x 3 basket takmičenja, pored izlagača koji priređuju prizvođači meda a i ogromna bina na kojoj se vrše tonske probe u organizaciji mog prijatelja Mire Delića i kao što možete zaključiti veoma je živo samo naroda nema nigdje?
Kraj stajališta, fizički postoji tabla sa nepostojećim rasporedom polazaka sa ovog stajališta, nego telefon u ruke i saznam da i subotom gradski funkcioniše kao i radnim danima ali satnice ne znam.
U 15,15 sati stiže bus ka Novoj Janji i gospodin vozač, krajnje ljubazno kaže, sad će ovaj sa oznakom G2 koji ide od srednjih škola i tako je i bilo, za 4 minuta stiže minibus iz koga izlaze gospođa sa mališanom a na zadnjoj „sećiji“ ostadoše dvije djevojke, znači minibus prazan.
Kupim kartu, za 1 KM, dobijem fiskalni račun i u 15.20 krećemo…Klimu nemamo ali nije toliko ni bilo toplo, oko 28 stepeni.
Vozač mlad, kulturan, zove se Dejan Jovanović, spreman za komunikaciju. Predstavim mu se i objasnim da sam u eksperimentalnoj vožnji i da imam želju da kao novinar zabilježim sve neophodno što interseuje i svakog našeg sugrađanina.
Dejan kaže, nevjerovatno da putnika nema, cijene na minimumu ali što je tu je. Radi od jutros od 6,15 sati i do tog trenutka, pazar je samo 27 KM?
Žalosno, i odmah sam se „prepao“ i zaključio, onako na prvu ruku, ovo ne može opstati?!
Minibus, korektan, tiho motor radi a mjenjač automatski, sve korektno, eto ta klima je jedini nedostatak bar po mojim standardima, ali to je sitnica, sad će jesen…
Fotografije koje sam napravio, donekle će vam približiti ovaj moj zapis o doživljaju moje vožnje gradskim prevozom ali pored obrazloženja koje ću napisati ispod svake fotografije, generalno, najveći problem koji sam zabilježio su parkirana vozila na autobuskim stajalištima!!!
Prvo stajalište od polaznog je na 150 metara prije mosta kod PU Bijeljina. Putnika nema, izlaz nema, stajalište ima ali samo sa saobraćajnim znakom koji ga „najavljuje“…
Stajalište broj dva je preko puta automatsje praonice a niže osnovne škole ili na 100 m prije kružnog toka kod „duda“…
Treće stajalište je preko puta firme Medaljon Promet…?
I to bi bilo što se tiče stajališta do ATC gdje je i okretnica za liniju G2. Stižemo u 15.34 h ali problem je opet parkirano vozilo ali sreća minibus u pitanju a spretan vozač i tu „odmaramo“ a posle pristizanja novih putnika, krećemo za centar Grada u 15.40 minuta…
Drugo stajalište pri povratku u centar Grada je odmah posle kružnog toka prije PU Bijeljina a kod automatske praonice. Ovo stajalište ima nastrešnicu, saobraćajni znak koji ga najavljuje ali kao što smo zajednički konstatovali to mjesto je omiljeno za saobraćajnu patrolu, auto i tri policajca su bila kad smo išli ka ATC-u…?
E na stajalištu broj 3 pri povratku, imamo jedan izlaz ali ulaz na stajalište, praktično nemoguć od parkirana dva, pa jedano vozilo. Sirena je radila a i moj foto aparat tako da se jedan plavi auto odmah udaljio ali, putnica je izašla i mi idemo dalje sada već vidno obliveni znojem…
I tako, više stajališta do centra grada nema, stajemo kod Osnovnog suda, i gospođa i moja malenkost napuštamo vozilo a naš vozač Dejan odlazi ka SŠC, ili crednjoškolskom centru u Račansku ulicu…Tamo su uslovi idealni, dobro se negdje i ne zaglavi…Srećno mu bilo!
Jedna lična epizoda u koja je trajala skoro cijeli sat ali se i iz ove jedne vožnje moglo mnogo šta zaključiti i na bazi toga donositi odluke, ja ne kao urednik ovog, saobraćajnog portala ali kao građanin i korisnik JGPP u Bijeljini, svakako da. Digitron u reuke i doći ću do konačne matematike ali i lične odluke. Šta će naši stručnjaci uraditi na osnovu svojih i tuđih procjena, na njima je a vi sugrađani sami procijenite kako se i šta radi i u kom pravcu se „vozimo“?
Naš „zadatak“ je da sve pratimo šta će se u vremenu koje je pred nama dešavati i očekujte još sličnih tekstova i priloga, već krajem septembra mjeseca, kad ćemo imati i efekte preseljenja postojeće autobuske stanice iz centra Grada na lokaciju nove i ljudski je nadati se nečemu boljem?
