Izvor: uretrovizoru.com
Svaki vozač bez obzira koju kategoriju vozila koristi, u svojoj karijeri zasigurno ima bogato iskustvo u zavisnosti koliko vremenski ta iskustva pamti.
Najgora su ona kada vam se na putu desi nešto što se ne može tako lako kontrolisati ili ako ste na put krenuli sa polovnim automobilom čija je prošlost upitna po bilo kom osnovu a niste ga do detalja dijagnostikovali?
I kao što sam naslov kaže, ovo je priča sa jednog putovanja a možemo ga kategorisati kao ono iznenadno ali, na kraju, zaključak je da se sve dobro završilo, jer uvijek može biti i bez toga a može sve biti i mnogo komplikovanije?
Kad imate tri auta a spadate u onu kategoriju ljudi, vozača, koji poslednji paru ulažete u auto kako bi u svakom trenutku bili sigurni da će vas vaš ljubimac dovesti do destinacije u koju ste se zaputili, onda vas to, siguran sam, košta onako, iznad prosjeka!
U prvom redu, pitate se da li vam trebaju tri auta ili možda i sa dva možete zadovoljiti svoje potrebe, međutim, kad pravite izbor, onda razmišljate i polazite od osnova a to je za koje potrebe birate auto za sebe?
Uobičajeno je da većina ljudi nastoji imati jedan noviji a samim tim i sigurniji auto za neke duge relacije i on mora biti u TOP stanju i za njega ste već izdvojili značajnu sumu novca i on je tu, u garaži.
Takav auto vam nije da ga vozite svaki dan, po gradu u svakodnevnoj gužvi gdje vam opasnosti vrebaju na svakoj raskrsnici te nikad niste sigurni da ćete sačuvati njegov izgled i funkcionalsnost.
Zbog toga a i zbog mnogih i raznoraznih okolnosti odlučujete da imate i neki manji, obično, ali i jeftiniji auto, za koji ćete izdvojiti manje novca i ako se njemu nešto, neočekivano desi, onako neplanirano, kao, biće vam lakše ili će vas manje koštati.
I tako ste već odabrali takav auto, solidan je u svakom smislu, nije sve cakum-pakum ali vozite ga svaki dan, zimi i ljeti, nema ili možda i ima stalnu garažu, održavate ga u skladu za zakonskim propisima ali i po nekim vašim standardima, iskustvima i na kraju potrebama.
Koliko god je taj auto manji, fizički, i ima manju kubikažu i ostale performanse koje iziskuju manje novca od onog koji izdvajate za onaj, prvi, reprezentativni automobil, ipak i za njega izdvajate solidan dio iz kućnog budžeta ali, tako ste već navikli, takvu kombinaciju zahtjeva vaš posao i to nekako funkcioniše.
Međutim to su one standardne kalkulacije i sa njima se nosite sve dok na ove naše prostore ne nametnu neke neočekivane okolnosti kao što je , recimo rat na Bliskom istoku, blokade u Ormuskom moreuzu i tome slično i te okolnosti vam neočekivano povećaju cijene goriva do te mjere da počinjete da kalkulišete i sa tim troškovima.
Do tada ste vozili samo benzince, sa plinom ili ne i to je, za sada, ne računajući ponudu elektro ili hibridnih agregata koji su opet mnogo skuplji u nabavci, te zbog novih cijena goriva počinjete kalkulisati, koji auto vas manje košta, t.j. koji potroši manje novca na 100 kilometara.
Tada već morate znati koliko kilometara prelazite sa vašim ljubimcima i onda množenjem i dijeljenjem, na površinu vam ispliva da su najjeftiniji automobili, (iz ličnog iskustva), benzinci sa kombinacijom TNG(LPG).
No, ako nemate alternativu benzinu koju sam naveo, onda sve zavisi od snage vaših automobila, zapremine motora, vrste pogona, 4 x 4, ili 2 x 4, terenac ili SUV vozilo i ta matematika se na vašem kalkulatoru završi veoma brzo i lako.
Ali, ako vam je taj reprezentativni auto 4 x 4, zapremine motora 2521 ccm3, benzinac (samo i isključivo) a snaga 200 KS, onda ste, u „problemu“?
Drugi vaš auto je takođe benzinac, 1.6 kubika zapremine, snage 105 KS a pri tome manje siguran a pomenuta i ničim izazvana kriza sa vaše strane potraje 6,10 i više mjeseci, htjeli ili ne lagano, ulazite u novu zamku, koja se zove DIZEL?!
Zašto dizel?
Samo i isključivo zbog manje potrošnje u prosječno pređenim kilometrima koja u ovoj, novoj i u mom slučaju, trećoj varijanti sa polovnim Ford C-MAX-om od 1800 kubika i 115 KS, iznosi 6-7 litara na 100 kilometara…
Kad se osvrnem na svoj prvi auto koji potroši, ako želite i do 15 l/100 km, dolazite do razlike od 100 procenata u potrošnji a onda i u novcu je to duplo manje ili više…?
E, u tom grmu leži zec!
Održavanje dizela je više nego duplo skuplje, jer tu vam kvalitet dizela, zagorčava život, od dizni, boš pumpe, EGR ventila, plivajućeg zamajca, dekarbonizacija, itd.itd.
Kad se vratimo na potrošnju pogonskog goriva i njegovu cijenu, počinjete, bez obzira na iskustvo, znanje, matematiku, da lagano padate u zamku i tada, vam, odjednom, nije previše u svojoj ergeli imati i još jednog, dizelaša???
Iskrena priča, tačna 99%, lično moje iskustvo i završava se definitivnom odlukom. Kupuje se dizel, određenih performansi ali onaj koji može da u drugom poluvremenu, zamjeni prvog, „ŠPIC igrača“?
Naučen da odluke donosim brzo, da bi i efekti bili izraženiji, ide se u oglasnike i pronađe ciljani auto jer, ni to nije problem, ima se iskustva i sa automobilima, od onih trkačkih, do onih novih pa i ovih polovnih ali neprovjerenih?
Vizuleni pregledi nisu rizični, zvuk rada motora, dim iz auspuha i na kraju probna vožnja i nema tu čekanja, novac iz džepa, prodavcu u ruke, auto na šlepu i kod kuma u servis.
Uobičajena praksa, od EKG-a, ultrazvuka, krvne slike i svega ostalog ali i za to treba vremena a i novca, da ne zaboravim.
„Liječenje“ traje 2 pa i 3 mjeseca, zatim registracija, da bi se obavile test vožnje od 100, 200 i više kilometara i onda ostaju, klima, vizulena dotjerivanja, trapovi, gume, balansiranja trapa i točkova i auto broj tri je na raspolaganju.
Troškovi putovanja, korektni, oni probni, do Banja Luke i nazad, sa 4 putnika u autu, 6.7 litara na 100 kilometara i, to je ono što se i željelo!
Koliko je to zadovoljstvo koštalo, ne govoriš baš svakom, nešto sebe zavaravaš a nešto nekog drugog ali, pretpostavke su stručnjacima veoma lako dostupne ali to i nije neki problem.
U svakom slučaju, sve je zapisano u vremenu i prostoru i o tome se više i ne razmišlja, nego, približava se jul mjesec, jedan od mjeseci kada se nešto više putuje i tako, dolazim u fazu konkretne kombinatorike?
Kad, sa kojim vozilom krenuti na taj put, jer ipak i bez obzira na cijenu vozanja, birate onu sigurniju. Konfor je približan, komocija za četiri putnika, takođe slična i bez obzira na neodlučnost, na kraju, kao što je stalna praksa, na izabrano vozilo se uzima i članska karta AMSRS, ona evropska varijanta i SVAKOM JE PREPORUČUJEM a godinama sam je i prodavao u našem gradu kao saradnik AMSRS i mnoge drugare sam, “naučio“ da je to preče od potrošnje goriva, komfora, brzine i svega drugog.
Uostalom, tih dana je to iznosilo, upravo kao i danas, okruglo 60 KM.
Zapamtite, to je toliko malo, da niko, ama baš niko, ne treba da razmišlja, uzeti je ili ne!!!
To je jednom u godinu dana, kao i registracija, i moja lična matematika kaže, 20 godina je nabavite, kupite i putujete, koliko, toliko bezbrižno, bar što se tiče bojazni od kvarova ali i ne daj bože nekih havarija.
Ova najprihvatljivija varijanta je najpristupačnija većini kolega jer važi isto u bivšoj SRJ pa i širom Evrope! Korektna ponuda i nije skupa nego vam mnogo i nudi, vjerujete mi!
I šta iskustvo kaže?
Nikad nisam, na ličnu sreću ali više zbog činjenice da sam uvijek u auta ulagao i više od prosječnog kolege ili prijatelja i sve to se stvorilo u meni još u vrijeme zvaničnog nastupa na auto trkama gdje je auto uvijek preče i važnije od vozača, bez obzira kojeg kalibra je on.
I to nikad nema stalan rok trajanja i to nam je svima jasno. Dakle kraći odmor po planu završen, Kraljevo-Beranovac, pa Vlasinsko jezero, došlo vrijeme da se startuje za povratak. Sve je pod kontrolom, vozi se racionalno, svi auto putevi u Srbiji, prebukirani i sad, svaki iskusan vozač nastoji biti racionalan, siguran, razmišljaš o svemu i to je uglavnom uvijek bilo tako ali kad se već ušlo u to treće doba, za nijansu se vožnji pristupa još odgovornije.
Dnevna temperatura, tog dana, kada se putuje kući je oko 16 sati oko 28 stepeni klima se mora koristiti a možda neko i ne bi?
Nova deonica najboljeg i najmodernijeg auto puta u Srbiji, deonica Moravskog koridora, ulaz Adrani, pravac petlja Preljina.
Uživanje u pravom smislu riječi, ali čak ni brzina nije na maksimumu od onog dozvoljenog nego je tu oko 120 km/čas, racionalno, a po ličnoj procjeni i iskustvu, vozim unuke!
I nakon 20-tak minuta, uključnje na Miloš Veliki, znači, petlja Preljina, brzina oko 60 km/čas, sve dok se ne javlja čudan zvuk tipa zujanja, cijukanja, te blagih vibracija, i kao što je normalno, blago kočnica i već tada, upaljena crvena lampica, ne puni se akumulator?!
Dijagnoza, jasna, PK remen i to vam znači da nema pogona za alternator koji permanentno dopunjava akumulator!!!
Sreća, ispred na 200 metara, velika benzinska pumpa sa stajalištem i svom ponudom! Ta činjeninca, donekle ohrabruje a i dan je, 16,55 minuta ni vrućina se više ne osjeća ali blagi „strah“ od neizvjesnosti pred kojoj sam ja a i moji saputnici? Suvozač, čitav život kao i pravi suvozač na reliju, opuštena, unuci – djeca, gledaju u telefone i pitaju šta je to zujalo deda…?
Što je zujalo na autu, zujalo je a tog trenutka, samo neko čudno „zujanje“ u dedinim ušima. Period od nekih 15-tak minuta zbunjenosti prolazi, vraćam se u aktuelni trenutak, sjedam u auto i tražim spas?
Šta mislite da je spas?
Ukratko, testirajte, na brzinu sami sebe! Nisam siguran da će vas baš mnogo pomisliti na pravu stvar? Neko će reći, ako imaš novac, baci brigu na „veselje“ i nisu daleko od istine. Ali, ja otvaram kasetu, tražim sva prateća dokumenta, životno osiguranje je tu ali, hvala bogu ne treba ali ČLANSKA KARTA AMS RS je odmah ispod!
E, ona je spas i ona je prava sigurnost!
No, prije poziva, uzimam telefon i razmišljam koga imam u Čačku? Mnogo ljudi poznajem, kolegu iz JNA, Milana porijeklom iz Goražda ali…nema broja u telefonu? Sledeći, kolega Miško HERC, kolega sa trka, vidjeli se i družili na Beranovcu prije 4-5 dana i nećete vjerovati, nigdje ni Miška u imeniku…? Počinjem se nervirati! Dominiraju kalkulacije, samo „vratiti“ se u Kraljevo…
Zovem prijatelja, kolegu sa bivših zajedničkih takmičenja, Gorana Vukčevića, rođenog podgoričanina a on misli da mu se javljam iz dosade i ne vjeruje da sam u kvaru, zarobljen. Tražimo rješenja i zaključak, neophodno, brzo donesen je sledeći.
Zovem Jovicu Gojića, sportskog funkcionera i čovjeka sa kojim sam na Beranovcu proveo petak popodne i subotu, jedan od sudija iz ekipe kraljevčana koji su mi još 1998. godini sudili karting trku u Bijeljini, prvu u istoriji Grada! I od tada, od kartinga, do Jahorina, svih brdskih trka pa do mojih vožnji, čovjek na svakom bio u ulozi sportskog funkcionera a po zanimanju, šta mislite, za divno čudo, automehaničar!
Javlja se na prvo zvonjenje i kaže, hajde bre „Rajko“ šta se brineš, zovi tu šlepu i neka ti auto dovezu ispred AMD u Kraljevu, istovari ga i ujutro u 8 sati dođi da mu j…mo nanu naninu!
Sad kad već imam pola posla završeno, zovem broj u kol centru AMSRS u Banja Luci, 00387 51 34 1285. Umiljat glas mlade osobe, naše Dragane odmah po datim osnovnim podacima kaže, ne sikerajte se zvaće vas neko za 15-20 minuta.
Tačno tako, zove nas Martina iz Zagreba, već zna svoj posao, traži tačnu lokaciju i saopštava da ćemo uskoro imati, definitivno poziv vozača šlep kamiona…
Posle 10 minuta, uslijedio je poziv sa broja 063 MTS-a, gospodin Ivan samo pita za tačnu lokaciju a ja njega a odakle zove? Kaže Čačak!
Tog trenutka, malo je nedostajalo da ne zapjevam onu…Čačak,Čačak, šumadijski roken-rol…, i bogu mi i ja sjedoh u auto, uzeh moju bocu aqva viva SPORT i malo se odahnulo i samo još čekamo šlepericu i razmišljamo…kakav li je kamion, gdje ćemo sjesti nas četvoro…?
No, i nemamo mnogo remena za razmišljanje jer gospodin Ivan stiže, kamion Atego sa duplom kabinom… Odlično ali nije samo to odlično, pružamo ruku-ruci i odmah slijedi pitanje za mene.
(Pošto sam tog dana nosio bijelu majicu sa likom na grudima, višestrukog šampiona Jugoslavije, bajinobaštanina Obrena Tešića).
Kaže Ivan koga po nadimku svi u autosportu, znaju kao Čupo, a otkuda vam ta majica sa likom legende auto sporta a koji više nije među nama?
Od te legende sam kupio trkački Suzuki Svift 1995 godine, odgovaram ja i tako odosmo u ćaskanje jer zajedno, znamo sve, sve smo zajedno preživljavali i posle utovara auta na šlepu, krećemo ka Kraljevu i tada je, bar za mene i moju posadu, od tog trenutka, sve opuštenije.
Sve to, posle toga ide kao po automatizmu, tu su drugari, novi stan na dan ali od Ivana Labovića, već poznatog iz takvih angažmana tako da do 20,00 sati smo već u stanu, tuširanje i spremanje za večeru kod naših Vukčevića.
Sledeći dan, rano buđenje, bar za mene, lagano spremanje, potrebne stvarčice i ruksak na leđa i u 8,00 sati sam u AMD Kraljevo. Jutarnje zagrijavanje uz kaficu, i već u 8,30, C-MAX je veće na dizalici.
Majstor Jovica, već sve alatke privukao da su mu pri ruci i zaštitne plastike su veće dole. PK kaiš, viri jednim svojim dijelom, nešto je uži i masan od ulja?
Ali, lagano sve se jedno po jedno skida, španer bez one plastične obloge, remenica na kompresoru klime se potpuno odvojila i konačno se definiše konačan razlog za ispadanje i oštećenje PK remena i da se ne povjeruje, zakovao je kompresor klime i prouzrokovao sve ostalo.
I dilema, oko prisustva ulja na uništenom PK remenu je već otkrivena, jer je isti jednim dijelom svoje širine od oko 3 milimetra, namotao se oko remenice na radilici u prostoru ka semeringu na radilici, tako je isti semering nagurao unutra praveći sebi prostor i tu se, pod već radnim pritiskom u motoru pojavilo i motorno ulje…???
Za sada, je već i previše, pravimo popis materijala od onog novog za koji se mora u prodavnicu do polovnog kompresora klime. Isti za 5 minuta nalazimo kod gazda Sime u Mrčajevcima ali samo treba taksijem otići do njega ali vozajući se od prodavnice do prodavnice rezervnih dijelova pronalazimo i kompresor klime kod jednog kod njih. Nešto lakša varijanta jer se ne mora do Mrčajevaca, te koristimo priliku da isprobamo kakav je vruć slagani burek u Kraljevu u blizini pijace i pravac na posao, u radionicu.
Dalje se zviždi kako kažu klinci, majstor Jovica za nekih sat i nešto više završava montažu, probno paljenje, sve funkcioniše, auto ide sa dizalice i posle probne vožnje, pozdravljam se Jovicom i kolegama i pravac po moje saputnike i već oko 13,00 časova, ekipa sa dedom na čelu već stiže do Adrana, zatim Preljina i dalje prema Beogradu, zatim ka Valjevu, do Loznice i u 17, sati, napokon pred kućom!
Epizoda u kojoj po prvi put u svojoj vozačkoj karijeri dugoj 53 godine, doživite kvar na autu, ali valjda se i to mora svakom vozaču bar jednom desiti?
Sve ide u vojni rok ,kako kažu moji prijatelji i kolege ali svi polazimo od pretpostavke da se to vama nikad neće desiti ali sa tom pretpostavkom ili ne, završiću ovu moju priču koja za cilj ima samo jedno!
Ne dozvolite da sebe i svoje vozilo ne „osigurate“ učlanjenjem u AMSRS ili u neku drugu asocijaciju ako živite u nekoj drugoj državi ali svi imaju takve i slične ponude i ni jednog trenutka ne razmišljajte!
Za 60 KM ili 30 eura, koliko možete kupiti benzina, dizela ili bilo kog pogonskog goriva? Veoma malo, negdje u Republici Srpskoj oko 17-18 litara dizela a to je tako malo a dobijete tako mnogo za toliko malo novaca ali kad vam je najpotrebnije!
Što je najbitnije sa ovom kartom, kao prvo imate besplatan prevoz za prvih 100 kilometara ali i neke druge povlastice ali ovo je najbitnije jer gdje god se nađete u tom trenutku, vi odlučujete gdje vas voze, svojoj kući ili do odgovarajućeg automehaničara i to ne samo jednom u toku godine nego i više puta!
Sva iskustva se plaćaju, manje ili više ali ona tuđa, za koje ste čuli od kolega, prijatelja ili slučajnih „prolaznika“, su najjeftinija i zato se vodite njima pogotovo što su poučna i od velike koristi.
