Izvor: uretrovizoru.com
Uz poštovanje svih pratilaca bez obzira na kojoj su poziciji na akademskoj skali a koji namjerno ili ne, budu čitali ovaj tekst, evo i zvaničnog objašnjenja šta znači kohabitacija, ta naša „bolest“ koju smo zabilježili u anamnezi prije, već, evo 6. godina!
Riječ kohabitacija potiče od latinske riječi cohabitatio, što znači „živeti zajedno“ ili „stanovati zajedno“.
U svakodnevnom životu, ovaj pojam se odnosi na dogovor dvije osobe koje nisu u krvnom srodstvu da žive zajedno, često kao dio emocionalne ili seksualne veze.
U širem smislu, može označavati i bilo koji broj ljudi koji koegzistiraju u istoj stambenoj jedinici.
U društvenom kontekstu, kohabitacija je nešto drugo ili blago rečeno, približnije priči o toj našoj „bolesti“ a našoj, mojoj temi je najbliže pojašnjenje o političkom kontekstu.
U politici, kohabitacija označava situaciju kao što je slučaj kod nas u gradu Bijeljina kada je gradonačelnik iz jedne a odbornici, bar većina u Skupštini grada iz druge političke opcije ali moraju da obavljaju izvršne funkcije zajedno!
Ovo je jedna vrsta ustavno-političkog procesa koja je u Bijeljini već odavno poprimila ali u ovoj, 2026. godini izrasta u veoma veliki i ozbiljan problem koji sve više utiče na živote svih sugrađana pa i mnogo šire i dublje!
Koliko su i kako do sada radili zajedno, neki politički analitičari pa i neko ko se ne bavi baš, striktno politikom, bi do sada mogao napisati više knjiga ali po meni, bitnije je analizirati ko je i u kojoj mjeri više urušio razvoj Bijeljine?
Ono što vam, lično mogu garantovati (a to ste se i sami uvjerili ako ste čitali moje kolumne, gledali moje TV priloge ili ono što sam od avgusta 2025. godine objavio na našem portalu „uretrovizoru.com“), možete zaključiti da je gradonačelnik sa svojim timom, neprikosnoveni šampion.
Sve naprijed, nabrojano o objavljenim materijalima i prilozima na temu rada ili nerada, znanja ili neznanja ovih mlađanih stručnjaka iz Gradske uprave je sve još uvijek dostupno za čitanje i gledanje, kako na našem portalu „uretrovizoru.com“, tako i na „You-tube“ ili na portalu „Bijeljina Danas“. Dakle, možete se uvjeriti koliko sam bio u pravu ali i dobranamjeran.
Na istorijskoj i jedinoj pravoj konferenciji za novinare koju je organizovao gradonačelnik i njegovi saradnici a koja se desila 30. januara 2026. godine smo saznali neku polaznu osnovu?
Tada, izgleda mi, domaćijn nije bio dovoljno spreman da održi tu konferenciju jer sve izneseno tog dana nije bilo kompatibilno sa Nacrtom budžeta za 2026. godinu, odnosno, jedan dio planiranih ili željenih radova je objavljen u Nacrtu a onda na konferenciji neke stavke nisu spomenute a objavljene su neke nove pozicije?
Ništa drugo nego neka vrsta neodlučnosti, kalkulacija oko finansija, kao da taj kredit nije bio siguran u namjeri ili u odobravanju ali, pošto sam proučavao sve te dokumente, za sada mogu konstatovati sledeće.
Nekako, od februara i marta, kao da su došli do nekih ideja a i „mogućnosti“ i načina da to sve uozbilje i pored samostalnih ideja pojedinih odbornika, nekih osmišljenih akcija nije bilo, sve do eskalacije problema oko Vodovoda i Kanalizacije i tada se tu nešto „prelomilo“?
Neću sada o tom, konkretnom problemu, ali ću samo, usput istaći da bi bilo korektno da se posle Komunalca, Novog groblja, Toplane i „usaglašenih“ pomoći koje su išle, rekao bih skoro glatko, prilikom usvajanja, pomogne i Vodovodu i Kanalizaciji.
Rješavanje problema za nabrojane tri firme me je donekle i čudilo ali, realno, svako ko živi u ovoj našoj Bijeljini, zna u kojim problemima su bile i jesu te firme a to su sve „djeca“ svoga tate Petrovića!
Sa svih objavljenih informacija putem medija a koji su izvještavali o problemu i četvrte,“gradonačelnikove“ firme, sve kad se realno sagleda, bilo je realno da se i toj firmi pomogne ali samo još ovaj put! Sve ovo i pored kadrovskog ekperimentisanja „mudrog selektora“ i naravno, velikih promašaja!
Svjedoci smo inače, da je Petrovićevo slaganje „projekata“ po prioritetima, nikakvo!
Da je mnogo ideja sam donio i gurao i iznalazio novac da ih realizuje je već svima poznato! Neću nabrajati, ali bilo ih je baš mnogo i mnogi su, definitivno propali ali afera „klavir“ je dominirala?!
Prioriteti su najveći problem ovog nesposobnog tima i to je i danas evidentno, mada, evo maja mjeseca, o budžetu recimo, nema priča, bar mediji ne prenose??? Međutim, ne ćuti se samo o budžetu?
Usput, Savjet za bezbjednost saobraćaja je doživio „preporod“ ali rekao bih samo kadrovski. Bar se to moglo zaključiti posle sastanka održanog 25.decembra 2025. godine. Tada se, sem novih članova, nisu baš proslavili definisanjem plana rada i obimom aktivnosti, što je svakako najbitnije. Konkretno, evo 5. mjeseci posle toga, još traje „zimski san“ a zapisnik sa tog sastanka nisu ni dobili svi zvanični članovi, nego samo pojedinci? Čudo, prvorazredno!
To tjelo treba raditi stalno a sastanke držati jednom mjesečno, bar na osnovu evidentiranih potreba saobraćaja i infrastrukture u ovom gradu?!
Na tu temu, niko od odbornika, čini mi se nije se baš miješao a svi komentarišu nivo i stanje saobraćaja u Semberiji uopšte.
I prvenstveno radi neaktivnosti oko saobraćaja, kritikovao sam, ukazivao na probleme i predlagao rješenja.
No, na žalost i zbog čega sam, iskreno, u velikom čudu, niko od odbornika se ozbiljno ne „zakači“ za bilo koji od ekstremnih problema iz oblasti saobraćaja, (sem gospodina Danijela Perića) i tako, u ovakvim odnosima, tačnije, ovoj bolesti, zvanoj kohabitacija šta dobijamo?
Niti imamo garaže, pametne parkinge, elektro punjače, nove ulice, Račanska je tabu-tema, Sremska ulica je tema na kojoj v.d. načelnik Lazarević polaže „pripravnički“ mada tematika je, ne mogu reći periferna. Ali, i od podizanja trotoara ispred TC „Bijeljina City Malla“ i u ulici Cara Uroša, ima nešto mnogo važnije a to je semaforska signalizacija na raskrsnici Sremska-Kruševačka i mnogo šta još?!
Pri tome, gradonačelnik luta i bez osnova iznosi svoje neosnovane „bisere“, nebuloze oko nekih radova, ali niko od odbornika, ne reaguje bar tako mi se čini?!
Izvinite, gospodo odbornici ali tako je.
Mnoge sam, iz ovog a i prethodnog mandata, molio da kandiduju neke probleme ali uzalud i u Nacrtu budžeta ne ostade ništa od tih, hitnih i neophodnih projekata iz oblasti saobraćajne infrastrukture?!
Međutim, vaš vizionar, gradonačelnik, ne odustaje od novog parka „Knez Ivo od Semberije“, velikom prioritetu, ako ćemo se šaliti?
Sreća da ga je neko ubijedio da se nešto investira i u stari i svojevremeno najljepši park u BiH, u smislu, novog dječijeg igrališta, sistema za navodnjavanje i sađenja novih stabala ali novi park je „novi klavir“ i tek sad, kad ga dodatno muče ove političke turbulencije unutar SDS-a i opozicije, u inat će pokušati gurati „svoj fazon“, bar takvog sam ga lično definisao?
Kao finale, odlučio sam da komentarišem, jer imam osnova, i neke projekte koje je odlučila da gura Skupštinska većina ili dio njih a koji se, bukvalno ne razlikuju od ovih koji dolaze od vašeg gradonačelnika?
Naravno da parkova treba, dječijih igrališta, šetališta, biciklističkih staza, širokih i funkcionalnih ulica pa i bulevara ali, gospodo, polako sa tim parkovima i šetalištima, uozbiljite se malo!
Ne borite se protiv svog gradonačelnika istim, njegovim oruđem, forsiranjem neprioritetnih projekata.
Sa mnogo realnog osnova, očekivao sam od skupštinske većine neke ozbiljnije projekte, nego što je, ovaj, nedavno najavljen a zatim i predstavljen, projekat o biciklističkoj stazi, šetalištu po obodu urađenog kanalskog nasipa, čak i tamo gdje ste i planirali?
Iskreno, propratio sam obrazloženje mladog gospodina Ljubiše Vasića, i taj kao i sve druge ideje koji iznesu njegove kolege po godinama imaće, bar moju podršku!
To se veoma lako uoči ali i ako nije tako, napravite prioritete i ugradite sve te projekte, recimo, u Strategiju razvoja grada Bijeljina u narednom kvartalu od 7. godina, t.j. od 2030-2037 kad ste već ostali nijemi kad se raspravljalo o ovoj aktuelnoj?
Nije uopšte teško uočiti nedostatke i nečije promašaje proteklih decenija a ima ih stotine na koje sam ukazivao ali, bitno je od koga dolaze i ko na njih ukazuje? Uostalom, penzioneri su po svemu na marginama ovog društva pa i kad jasno i decidno ukazuju na propuste ili predlažu rješenja, ostaju nezabilježena!
Istovremeno, vrlo često ističem da su moje ideje dostupne svakome dobronamjernom, bio on poslanik, odbornik, novinar ili neki drugi medij jer jasno je da nismo univerzalni za predlaganje rješenja za sve probleme i moram naglasiti, sve od te tematike, radio sam i radim besplatno i dobronamjerno. Čudno, zar ne?
I kao takav, imam pravo da budem nezadovoljan prvim čovjekom mog grada, i zato, veseli ljekar Petrović nije moj izbor niti može biti! Čak i nekadašnje, one početne i prve konstatacije da je iz poštene porodice u šta uopšte ne sumnjam ali koliko je on pošten, to ne znam i uostalom koja je to vrlina u današnja vremena?
Ono u šta sam siguran, nama trebaju školovani, radni, ambiciozni, agilni i uporni ljudi sa bilo kakvim ali stečenim iskustvima i renomeom a imamo ih, međutim, njih ne interesuje politika a istovremeno, ovi nazovi političari neće njih i ode „mast u propast“?
Sa druge strane, glavni akteri na društvenim mrežama su, sveznalice, pametni i „dokazani“ stručnjaci ali samo u tim svojim „fb“ opservacijama!
E ta kategorija, podržava i to iz inata nečije nebulozne „projekte“ i mnogo šta još ali, dozvolite, ne po mom izboru i ne po mojoj volji!
Demokratiju svi permanetno spominju, činjenica sve manje, ali krajnje je vrijeme da iznesmo sve na sto i da vidimo ko je Obilić a ko Branković.
Mani se gradonačelniče tih priča! Ti, u svojoj 38. godini života sa školom za poštovanje ali radnim stažom za razmatranje, to nije tvoj problem nego problem tvojih mentora koji te svojevremeno, tvrdim, krajnje pogrešno, izvukoše iz rukava.
Njih sad nema, ili se „kriju“ i peru ruke ali u većini su nemoćni da ovom sveznalici nešto objasne, ubijede ga, ili dokažu, i to ni jednom, pravom zvaničniku, neće poći za rukom.
Ima on svog mentora i samo mogu još jednom napisati, istinski mi je žao ovih neposrednih, v.d. saradnika, savjetnika i ostalih, upropastiće ih i kao rukavice, one medicinske-za jednokratnu upotrebu, i negdje zaboraviti???
Ali, šta ja tu mogu!
Ovo do sada je moja „misija“, isključivo moj pogled na život u ovom gradu a na moja ukazivanja se već odavno počelo reagovati, što me, naravno raduje a potrudiću se „mobilisati“ i neke nove snage koje će veoma brzo donijeti nove, pozitivne efekte.
Jedno je sigurno, sve što se radi zbog opšteg interesa, sa voljom i sa ljubavlju, bilo koje vrste, donosi i donosiće dobre rezultate i graditi čvrste u stabilne temelje.
Problem je što se temelji vremenom ili nečijom voljom, ne znanjem ili ne radom mogu urušiti i ako oni koji su ih gradili to dozvole, možemo početi tonuti, manje ili, ne daj bože, više.
Na mladosti je budućnost, ali za uspjeh nije dovoljno biti samo mlad, lijep, bogat, pošten, ili unikatan primjerak kao što je vaš gradonačelnik.
Mladost je samo osnovni preduslov da se može krenuti pravim putem i tako, biti priznat, poštovan i cijenjen kao što imamo takvih ljudi u našoj Semberiji.
Spomenuću u prvom redu, naših nekoliko generacija, naše djece, koji su se istinski posvetili medicinskim naukama te svakodnevno čitamo o njihovim uspjesima i za njih je samo nebo granica!
Takođe, imamo predstavnike i u svim kalibrima drugih nauka, umjetnosti, sportu i u kulturi i moliću vas samo jedno, ne uvlačite ih u politiku jer jedno loše iskustvo sa Petrovićem, nam je dovoljno za narednih 100 godina!
Na kraju, Skupština grada Bijeljina, ima 31. odbornika, raznih struka i zanimanja, sa upitnim iskustvom u politici, poslu i životu uopšte ali, po našoj ustaljenoj praksi, koju su svi sasvim dobro naučili u te klupe se veoma „lako“ dođe.
Da, samo ako imate volju, rješenost, politiku kao cilj i podršku, te naravno pare i to svi znamo, nemojte samo reći da neko ne zna?!
Pa glasači su na berzi, non-stop samo se „kurs“ mijenja i prilagođava i usklađuje sa troškovima života? Pitanje je samo ko je na šta navikao ili kakav život priželjkuje.
Prema tome, molim sve aktere i učesnike u ovoj našoj kohabitaciji, potrudite se i unesite još veću dozu ozbiljnosti, nadmutrujte se novim, realnim idejama ali samo onim koje su u prioritetu svih građana i ne gledajte na drugu stranu, odredite svoj pravac, istrajavajte na tome.
Na kraju, sa kohabitacijom ili ne, dokažite da možete mnogo bolje ali za sve nas i samo tako ćete biti poštovani i prihvaćeni kao političari.
Ovo što gledamo i živimo ovih nekoliko decenija je nešto što bi trebalo da možemo, staviti u arhivu i samo povremeno, kad posumnjamo da skrećemo sa projektovanog puta, uzeti iz arhive, podsjetiti se i što prije ih tamo vratiti.
